Tri kanalizacione mreže i postrojenje za Majdanpek

U Opštini Majdanpek već je završen najveći dao glavnog projekta za izgradnju kanalizacione mreže u okviru projekta „Čista Srbija“, potvrdio je Slobodan Krajić, v.d. direktora JP “Vodovod” Majdanpek.

 Na teritoriji Majdanpeka projektom „Čist Srbija“ predvidjena je pored tri kanalizacione mreže i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

“Najveći deo glavnog projekta je završen, ali kako on predviđa izgradnju samo tzv. magistrale, neophodan je i dopunski projekat koji se odnosi ugradnju cevi koje će povezivati zgrade sa glavnom kanalizacionom mrežom i u taj posao biće uključeno naše preduzeće”, kaže Slobodan Krajić, v.d. direktora JP “Vodovod” Majdanpek dodajući i da će ulaganje u kanalizacionu infrastrukturu u Majdanpeku, Donjem Milanovcu i Rudnoj Glavi iznositi oko devet miliona evra.

Krajić napominje i da će  završetkom ovog projekta biti rešen jedan od najvećih komunalnih problema.

foto:printscreen/RTV Bor

 

Rekonstrukcija vodovodne mreže za Liman1 i 2

Novosadsko preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ je saopštilo da će kompletna naselja “Liman 1” i “Liman 2” dobiti potpuno rekonstruisanu kanalizacionu mrežu

„Postojeća kanalizaciona mreža  je jako stara i fekalije koje se izlivaju u podzemlje zagađuju izvorište “Štrand” koje od 2008. godine nije u funkciji, saopšteno je iz novosadskog preduzeća “Vodovod i kanalizacija”.

Da bi se izvorište vratilo u funkciju MGSI je preko projekta “Čista Srbija” finansiralo rekonstrukciju kanalizacione mreže – radi se deonica po deonica, a rok za izvođenje radova je tri godine od početka radova. Prva faza je završena, a tempo radova je ubrzan kako bi sve bilo u funkciji već sledeće godine.

U Ulici Blagoja Parovića i susednim ulicama radi se rekonstrukcija mreže, a biće zamenjene cevi i šahtovi. Izvođač radova je kineska kompanija CRBC, a investitor je “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad. Zbog pomenutih radova, stanovnici Ulica Blagoja Parovića i Milice Stojadinović Srpkinje moraju da izmeste svoje automobile sa parking, kako bi se radovi nesmetano odvijali i bili završeni za mesec i po dana.

Golubac: Pri kraju izrada tehničke dokumentacije

Predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović izjavio je da je pri kraju izrada tehičke dokumentacije I da će verovatno do kraja ove godine, eventualno početkom sledeće godine, početi izgradnja kanalizacione mreže u celom priobalju ovog dela Dunava, a u okviru projekta “Čista Srbija”.
„Ako radovi počnu ove godine, očekujemo da se projekat okonča u narednih godinu i po dana, kada će naselja Usije, Vinici i ostala konačno dobiti kanalizacionu mrežu,“ rekao je Mijović, naglasivši ekološki aspekt projekta “Čista Srbija”, kako za Golubac, tako i za reku Dunav.

Opština Golubac je u okviru projekta “Čista Srbija” dobila sredstva za izgradnju 61 kilometra kanalizacione mreže, a projekat “Čista Srbija” u Golupcu podrazmeva i postavljanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„Čista Srbija“ ključna za očuvanje vodoizvorišta

„Zagadjenje vodoizvorišta ugrožava pijaću vodu“ izjavili su za EURACTIV Žaklina Živković i Strahinja Macić, aktivisti inicijative“Pravo na vodu“. Prema podacima koje su izneli može se zaključiti da je projekat „Čista Srbija“ od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju.

U Srbiji je samo 55% stanovništva priključeno na kanalizacione sisteme. Postrojenja za preradu otpadnih voda (tamo gde postoje) uglavnom su izgrađena pre više od 30 godina i najčešće primenjuju zastarele tehnologije. Prema izgrađenosti kanalizacione infrastrukture, Srbija spada u grupu srednje razvijenih zemalja, dok je u pogledu tretmana otpadnih voda na samom začelju. Takođe, ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz dva u rekonstrukciji i pet u probnom radu), prenosi Mondo.

„Ključni problemi vodosnabdevanja u Srbiji su ugrožavanje vodoizvorišta zagađenjem, obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće, veliki gubici na vodovodnoj mreži i nadolazeća privatizacija komunalnih preduzeća. Srbija nema dovoljno vode, pa milion građana ima stalno ili povremeno onemogućen pristup zdravoj pijaćoj vodi. U Vojvodini je situacija možda i najgora, jer se odavno otišlo u nadeksploataciju rezervi podzemnih voda, pa sa povećanjem dubine i njihov kvalitet znatno opada; ne ostavlja se mogućnost da se one obnove. Rezerve podzemnih voda u dolinama velikih reka značajno ugrožava velika i gotovo nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka“, objašnjava Macić.

Govoreći o postojećim akumulacijama Žaklina Živković navodi da su ugrožene različitim činiocima.

„Postojeće akumulacije su ugrožene zbog klimatskih promena (velikih suša i poplava), ali i usled zagađenja, divlje gradnje, nepreduzimanja antierozionih mera u dovoljnom obimu, otpadnih voda iz poljoprivrede, upuštanja otpadnih voda u pritoke bez tretmana, neadekvatno upravljanje komunalnim otpadom… Ali najveći problem svakako predstavlja uzurpacija obala ovih akumulacija i ono što ta uzurpacija sa sobom nosi“, kaže Živković.

Za EURACTIV Micić kaže da nema vodovoda u Srbiji koji se ne suočava sa enormnim gubicima na mreži – u Beogradu oko 30%, Kragujevcu 42%, Užicu 54%, a ima i gorih primera.“ Zabrinjava neodgovarajući odnos prema vodoizvorištima podzemnih voda koje su sada u dobrom stanju, poput Makiša u Beogradu. Posebno je loša situacija u centralnoj Srbiji sa seoskim vodovodima u pogledu upravljanja, kvaliteta i dostupnosti vode i stanja infrastrukture. Elaborati o zonoma sanitarne zaštite se nedosledno ili uopšte ne sprovode. A lokalne samouprave nemaju dovoljno ekonomske snage da saniraju mrežu i svedu gubitke na tehnički i ekonomski prihvatljiv nivo. Da bi se ovi problemi prevazišli potrebna je odlučna, koordinisana i posvećena akcija svih nivoa vlasti“, objašnja Micić.

Navedeni podaci ukazuju da je realizacija projekta Čista Srbija od ključne važnosti za očuvanje vodoizvorišta. Podsećamo, da je broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom  oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Predvidjena je izgradnja  preko 5.206.679,31 m kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju (165 PPOV).

foto: pixabay

 

 

Ratković: Najbolji uslovi za generacije koje dolaze

Kroz projekat “Čista Srbija” u narednom period u Somboru će biti izgrađeno više od 250 kilometara kanalizacije sa prečistačima, najavio je gradonačelnik Antonio Ratković.

Govoreći o važnim projektima za grad Sombor, gradonačelnik Ratković posebno je istakao projekat „Čista Srbija“ navodeći da je predvidjena izgradnja  više od 250 km kanalizacije sa prečistačima.

„Očekuje se i početak izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Rančevo“, koji predstavlja prekretnicu u stvaranju i očuvanju zdravije životne sredine, a koji će ekološku sliku Sombora, ali i regiona, značajno promeniti. Realizacija ovih projekata zahteva vreme, ali dužnost svih nas je da, polako ali sigurno, olakšamo i pružimo najbolje moguće uslove generacijama koje dolaze“, rekao je Ratković za RTV Pančevo.

Grad Sombor u maju ove godine je potpisao i aneks ugovora vezanog za realizaciju projekta „Čista Srbija“ sa ministarstvom infrastrukture, gradjevine i saobraćaja i kineskom korporacijom CRBC. Kako je tada pojasnio Ratković , radovi su predvidjeni u tri faze, a potpisani aneks odnosio se na izgradnju kanalizacione mreže u dužini od 82 km, čija vrednost iznosi 38 miliona evra.

Završeni kanalizacija i parking u delu Novog Sada

Rekonstrukcija parking mesta i trotoara u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Sadu je završena. Kako navode u JKP „Parking servis”, radovi su izvedeni na površini od oko 1.000 kvadratnih metara čime je rekonstruisano 70 parking mesta, kao i 100 kvadratnih metara trotoara.

Paralelno sa ovim radovima, urađena je i kompletna kanalizaciona mreža u okviru projekta “Čista Srbija”, a neposredno nakon toga je sve vraćeno u prvobitno stanje .

Zbog dotrajalosti asfaltne podloge obnovljena je saobraćajnica na površini od 1.400 kvadratnih metara, u dužini od oko 250 metara, kao i prostor uz garaže površine 1.160 kvadratnih metara.

foto:parkingns.rs

Popadić: Kanalizaciona mreža za naselje Ivanje

Predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić je  za naredni period najavio velika ulaganja  u naselju Ivanje. Jedno od najznačajnijih je realizacija projekta „Čista Srbija“.

Prioritet u naselju Ivanje u Opštini Prijepolje je izgradnja kanalizacione mreže , a ova opština priprema projektno-tehničku dokumentaciju.

„Izrada projektno tehničke dokumentacije je pri samom kraju. Očekujemo da bude gotova do kraja avgusta, a nakon toga ćemo ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) da uputimo dopis da odobri sredstva za izgradnju kanalizacione mreže u Ivanju, jer nam je to prioritet u ovom naselju,“ rekao je Popadić.

Po njegovim rečima u ovo naselje se već dugo vremena ništa ne ulaže pa će uporedo sa projektom „Čista Srbija“ biti postavljena i javna rasveta.
foto:Opština Prijepolje

Čen Bo: Ponosna na odnose Beograda i Pekinga

„Ono na šta sam najviše ponosna u odnosima Beograda i Pekinga je to što se naša obostrano korisna saradnja bori sa svim vrstama izazova, čime se jača naše čelično prijateljstvo,“navela je ambasadorka Čen Bo za Tanjug i naglasila da je broj ciljeva koji su ispred nas na polju saradnje uvek veći od onih koji su ostvareni, a njih je, toliko mnogo da ih je teško nabrojati .

Navodeći brojne projekte čija je realizacija počela za vreme njenog boravka u Srbiji , ambasadorka Bo je navela i projekat „Čista Srbija“.

„ U delu zaštite životne sredine, deo smo projekta “Čista Srbija”, a u oblasti telekomunikacija, Kina je partner “Telekoma Srbija” na projektu ALL-IP transformacije,“ navela je Bo i dodala da kineska preduzeća obezbeđuju više od 25.000 radnih mesta za lokalno stanovništvo.

Saradnja Srbije i Kine je, kako je ocenila, zahvaljujući Inicijativi Pojas i put, koja ove godine obeležava 10. godišnjicu, ostvarila značajan uspeh na svim poljima, rekla je ambasador čiji će mandat biti upisan zlatnim slovima u istoriji kinesko-srpskih diplomatskih odnosa.

Maksimović: Kanalizaciona mreža za Novi Bečej

„Zahvaljujući projektu “Čista Srbija” , uskoro će svi građani Novog Bečeja biti u mogućnosti da se priključe na kanalizacionu mrežu,“ najavio je Saša Maksimović, predsednik te opštine.

Samo naselje Novi Bečej do sada je bilo pokriveno sa oko 40 odsto kanalizacione mreže, rekao je on, naglasivši i da se osim postavljanja cevi, grade i potrebna postrojenja.

Novo Miloševo ima kanalizaciju pod pritiskom, a drugi deo Novog Bečeja će imati vakumsku kanalizaciju, tako da se ovde mogu videti sve vrste kanalizacije koje postoje u Srbiji. Vrednosti investicije je oko 25 miliona evra, dok je rok za završetak radova tri godine.

Opština Novi Bečej izgradnjom kanalizacije vodila je računa i o ekološkim uslovima, te se u okviru ovog projekta gradi i prečistač otpadnih voda.

403 nove divlje deponije za godinu dana

Dok država nastoji da sistemski reši problem nedostatka sanitarnih deponija , divlje deponije na sve strane stvaraju sami građani. Utvrdjivanje počinilaca je jako teško s obzirom da se divlje deponije stvaraju uz puteve i vrlo često u priobalju reka , šumama.

Po podacima koje je preneo Novi magazin, u Srbiji su za godinu dana gotovo „nikle“ 403 nove divlje deponije. Ipak mnoge od njih nisu ni obuhvaćene popisom jer nastaju svakodnevno.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je registrovano 3.059 divljih deponija. Ipak shodno stanju nastanka divljih deponija i ovaj broj se ne može posmatrati kao konstantan tokom cele godine.

Divlje deponije ne samo da estetski narušavaju prirodnu okolinu već je njihov uticaj na biljni i životinjski svet daleko opasniji. To je naročito izraženo ukoliko se divlje deponije formiraju u priobalju reka pri čemu u situacijama većih padavina i podizanja nivoa reka smeće biva gotovo odneto u sam vodotok što osim što uništava i negativno utiče na biodiverzitet voda, pravi prepreku u odbrani od poplava. Istovremeno, građani neretko na divljim deponijama odlažu i hemijski opasan otpad.

Projekat „Čista Srbija“ predviđa izgradnju sanitarnih deponija , ali divlje deponije ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava i njihovog pa i republičkog inspekcijskog nadzora .