maj 2022 Archives

Pirot dobija kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu

Posted on 25. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Pored 3,3 miliona evra koja su do sada uložena u izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju vodovodne mreže, opredeljeno je još 16,2 miliona evra za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rekonstrukciju i proširenje kanalizacione mreže, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović danas nakon potpisivanja posebnog ugovora za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i tehničku podršku eksperata u Pirotu.

,,Postojeći kanalizacioni sistem u Pirotu nema prečistač otpadnih voda, tako da se celokupna količina sakupljenih otpadnih voda ispušta bez prečišćavanja u reku Nišavu odnosno reke u njenom slivu (Gradišnička reka, Rasnička reka, Bistrička reka, reka Rogoz, Kosturska reka), a izgradnjom ovog postrojenja ova ružna slika postaće prošlost“, rekao je Momirović.

Ministar Momirović ugovor za realizaciju izgradnje za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže potpisao je sa gradonačelnikom Pirota Vladanom Vasićem, direktorom JP Vodovod i kanalizacija Pirot Zoranom Nikolićem, projekt menadžerom Stefani Rauprihom i direktorom KFV predsedništva u Srbiji Rudigerom Hartmanom.

Nakon toga, ministar MGSI Tomislav Momirović potpisao je i ugovor za tehničku podršku eksperata sa Stefani Rauprihom i Rudigerom Hartmanom, koji je tom prilikom rekao da Nemačka razvojna saradnja kao i KFV ostaju posvećeni održivom urbanom razvoju, održivom snabdevanju vodom kao i tretmanom za odvođenjem otpadnih voda.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić zahvalio se ministru Momiroviću, KFV-u, i drugim institucijama , i izrazio veliko zadovoljstvo zbog potpisanog ugovora i predstojećih radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i predočio koji kapaciteti i usluge će biti unapređeni.

„Nakon realizacije ovog projekta Pirot će biti grad koji ispunjava sve ekološke standarde kao i gradovi ove veličine u Evropi“, rekao je Vasić.

U okviru dugogodišnje bilateralne saradnje sa SR Nemačkom, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KFV, sprovodi projekte izgradnje komunalne infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom. Do sada je, u okviru finansijske i tehničke podrške SR Nemačke i KFV banke, obezbeđeno 274 miliona evra za prioritente investicije u 34 grada u Srbiji.

Izgradnjom centralnog prostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pirotu kapaciteta 52.000 ekvivalent stanovnika investicione vrednosti 14,5 miliona evra, obezbediće se prečišćavanje otpadnih voda za grad Pirot i sela Novi Zavoj, Gradašnica, Barje Čiflik, Gnjilan, Poljska Ražana i Berilovac, gde živi oko 45.000 stanovnika ili 85% ukupnog broja stanovnika Pirota i okolnih sela.

Preuzeto tekst i foto: ministarstvo saobraćaja i gradjevine /www.mgsi.gov.rs/

Vodovod i kanalizacija za 80% teritorije Smederevske Palanke

Posted on 25. maj 2022.25. maj 2022. by administrator

Ministar gradjevine I saobraćaja Tomislav Momirović prilikom posete Opštini Smederevska Palanka potvrdio da je Smederevska palanka jedna od 65 opština koje učestvuju u projektu “Čista Srbija” čime će biti stvoreni uslovi I za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovim projektom Opština Smederevska Palanka dobiće vodovod i kanalizaciju na više od 80 odsto svoje teritorije.

Najveća fabrika za prečišćavanje otpadnih voda biće sagrađena u Palanci, druga će biti za sela Kusadak i Ratare, treća u Selevacu, zatim u Azanji, Bačincu, Stojačaku i Goloboku. Manja sela priključivaće se na ovih sedam postrojenja.

Živković:Lajkovac i okolna sela biće pokriveni kanalizacionom mrežom

Posted on 23. maj 2022. by administrator

Predsednik opštine Lajkovac, Andrija Živković istakao da je projekat „Čista Srbija“ u ovoj opštini jedan od najvažnijih projekata u poslednjih nekoliko decenija. Radovi u ovoj opštini već su u drugoj fazi , a u toku je izgradnja kanalizacione mreže u Jabučju.

„Prošle godine smo započeli prvu fazu projekta, završili Rubribrezu, gde je izgrađeno 4km kanalizacione mreže, a pre nekoliko dana radovi na druga faza projekta Čiste Srbije, kanalizacione mreže koja obuhvata naše najveće naseljeno mesto posle Lajkovca, MZ Jabučje , gde će biti izgrađeno oko 26 km primarne kanalizacione mreže, s tim što se u centru sela gradi sekundarna mreža za vitalne objekte koji se nalaze u centru Jabučja, kao i pojedini zaseoci poput Negića, kružni tok za Tomiće“, rekao je Živković .

On je naveo da će na samoj deonici biti izgradeno pet crpnih stanica za potrebe kanalizacione mreže. Plan je da cela kanalizaciona mreža bude priključena na crpnu stanicu Borverk, koju je Lajkovac samostalno izgradio pre nekoliko godina. „Odatle će kasnije ići ka pogonu za prečišćavanje otpadnih voda koja se nalazi na granici Lajkovca i Čelija, koje je ušlo u ovaj projekat i biće potpuno rekonstruisano i stavljeno u funkciju uskoro. Naredna faza, ciji početak očekujemo, jeste izgradnja primarne kanalizacione mreže i izgradnja potpuno novog postrojenja u Bogovađi. Ovaj projekat je važan za celo Jabučje zbog podizanja ekonomske svesti građana i ovim projektom svi mestani će dobiti mogućnost priključka na kanalizacionu mrežu, jer je XXI vek i to je neophodno za život“, rekao je Živković.

Realizacijom projekta „Čista Srbija“ više od 3.000 stanovnika naselja Jabučje i oko 2.000 domaćinstava dobiće kanalizacionu mrežu. Živković je izrazio očekivanje da će ovi radovi trajati tokom cele godine i da će biti završeni početkom naredne 2023. godine.

„ Svi zaseoci Jabučje od Viša, Starog sela, Donjeg kraja, Gornjeg kraja, Gaja, Serinke biće pokriveni primarnom kanalizacionom mrežom. Veliko hvala Vladi Republike Srbije, Ministarstvu građevinarstva i njihovom ministru Tomi Momiroviću koji su prepoznali značaj ovog projekta i što je Lajkovac među prvim gradovima i opštinama ušao u ovaj projekat i nadam se da ćemo u budućnosti imatijoš dobrih vesti o našim opštinama. Izgradnjom ove mreže biće obnovljeni putevi na teritoriji na kojoj mreža radi, biće vraćeni u prvobitno stanje. To znači da će pored kanalizacione mreže biti unapređena i putna infrastruktura i očekujem da će se radovi odvijati dinamikom koja je predvidjena“, rekao je predsednik Opštine naglašavajući da će realizacijom projekta „Čista Srbija“Lajkovac i sela u okolini biti 100% pokriveni kanalizacionom mrežom.

Delegacija opštine u Mađarskoj zbog najvažnijeg ekološkog projekta

Posted on 23. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Izgradnja budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bila je razlog posete delegacije Gradske opštine Obrenovac Mađarskoj. Naime, u Mađarskoj su predstavnici opštine i Javnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” posetili dva takva postrojenja, a samu tehnologiju u procesu prerade otpadnih voda predstavili su im direktori kompanije koja će učestvovati u izgradnji postrojenja u Obrenovcu.

Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac je na početku istakao da su ovakve posete važne zbog sticanja neophodnog iskustva.

– Mi smo obećali da ćemo obići sve fabrike koje su već napravljene, pokupiti sva pozitivna i negativna iskustva sa svih lokacija gde su proizvođači opreme bili na terenu i kompanija koja je dobila dozvolu da izvodi radove je naš domaćin – rekao je Čučković.

– Ovde u Mađarskoj oni su napravili preko 50 postrojenja, važno je da prerada vode ide sa prirodnim materijalima i da se potpuno čista voda vraća nakon cele kanalizacione mreže u Kolubaru i Savu. Ono što je takođe važno jesu troškovi funkcionisanja ovog postrojenja, zato što je to u Raškoj 20 hiljada evra mesečno, s obzirom da oni imaju 20 hiljada stanovnika njihov bi račun bio uvećan za jedan evro, a ovde je to četiri puta skuplje nego u Srbiji. Na žalost ovde je i cena vode za četiri puta skuplja nego u Srbiji, ovde je kubik vode 2 evra, a kod nas je 60 dinara i to su stvari na koje trebamo voditi računa paralelno sa izgradnjom – izjavio je Čučković i detaljnije predstavio rad postrojenje u Mađarskoj.

– Cena koštanja ovog objekta i plate ljudi koji ovde rade su daleko veće nego u Srbiji. Što takođe treba da ukalkulišemo u naše troškove i za sve to imamo vremena s obzirom da će gradnja trajati dve godine. Nama je jako značajno da ono bude baš kako smo i ovde videli, važno je da ne šteti mirisima okolini i da bude tog kapaciteta da može da preradi kompletnu kanalizaciju – poručio je Čučković.

Čučković je rekao da će se po uzoru na drugo postrojenje koje je obišla delegacija graditi i fabrika za preradu otpadnih voda u Ratarima.

– Mi smo u strategiji ”Upravljanje otpadom” koja je planirana da se završi 2025. godine pored zatvaranja Grebače predvideli i prečišćavanje svih otpadnih voda u svim kanalizacionim sistemima. Cilj nam je da ovo što smo ovde videli primenimo i kod nas u Obrenovcu. Oni su otišli korak danje, videli smo reaktore za proizvodnju električne energije na bio masu. To je drugi korak, mi ćemo stvoriti uslove da se dizajnerski predvidi i ta vrsta usluge u našem gradu, ali u ovom trenutku je to nešto što ostavljamo za budućnost. Bićemo toliko odgovorni ukoliko bude sredstava, volje i znanja da se i to uradi. Ovaj primarni tretman ćemo uraditi u skladu sa svim Evropskim standardima sa najboljim svetskim kompanijama baš onako kao što smo radili sve u Obrenovcu – zaključio je Čučković.

Branko Matić, direktor Javnog komunalnog preduzeća ”Vodovod i kanalizacija” je naglasio da je Republika Srbija odlučna u očuvanju životne sredine.

– Projekat ”Čista Srbija” je projekat koji će nam omogućiti da našu životnu sredinu, a pre svega naše reke Kolubaru i Savu ostavimo budućim generacijama u mnogo boljem stanju nego što su to one bile. To zanči da ćemo izgradnjom ovakvih postrojenja nivo kvaliteta vode koji se ispušta u te dve reke dovesti u prihvatljiv nivo. U naredne dve godine bićemo svedoci izgradnje takvog postrojenja na desnoj strani reke Kolubare za potrebe čitavog grada i kanalizacionog sistema – rekao je Matić i dodao da će se paralelno sa izgradnjom postrojenja vršiti i obuka radnika.

Žolt Eseš, direktor kompanije ”WATER4ALL” je izjavio da postrojenje ima kapacitet za 175 hiljada stanovnika.

– Tehnologija koja se koristi je nova, naročito zbog manje potrošnje električne energije i smanjene upotrebe hemikalija. Ova tehnologija podrazumeva manji obim investicija, jer glavni reaktori istovremeno služe i kao prečišćivači za uklanjanje fosfora i azota. Postrojenje proizvodi i bio gas i to znači da smo u mogućnosti da na dnevnom nivou proizvedemo od 30 do 70% električne energije koja je potrebna za rad ovog postrojenja – kazao je Eseš.

Strahinja Mladenović, direktor ogranka ”WATER4ALL” Srbija je rekao da su sva postrojenja koja su projektovana od strane njegove kompanije vrhunskog kvaliteta i da zadovoljavaju sve Evropske standarde.

– Imali smo mogućnost da vidimo sam kvalitet postrojenja i da se uverimo u način upravljanja i kako je to osmišljeno u samoj Mađarskoj – izjavio je Mladenović.

Preuzeto tekst I foto: beogradski.rs

Zelena Opština Barajevo – 40 km kanalizacione mreže

Posted on 23. maj 2022. by administrator

Prilikom obilaska Opštine Barajevo zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je 40 km kanalizacione mreže koja će biti izgradjena u okviru projekta “Čista Srbija”.

Zamenik gradonačelnika Beograda posebno je istakao značaj dva projekta u koje Grad Beograd trenutno ulaže sredstva, sportsku halu I fabriku za prečišćavanje otpadnih voda kao ključne I od izuzetnog značaja za razvoj Barajeva.

“Naselje Gaj je najveće urbano naselje u Barajevu i u ovo postrojenje smo uložili 125 miliona dinara. Ono pokriva oko 5.000 recipijenata odnosno prerađuje devet litara otpadnih voda u sekundi i na taj način će kompletne otpadne vode ovog naselja biti prerađivane i u čistom obliku biti ispuštene u Barajevsku reku, čime se više neće zagađivati životna sredina. Problem Beograda je što imamo oko dve trećine grada pokriveno kanalizacijom, ali u ovom trenutku, osim nekoliko manjih postrojenja, nemamo fabrike za preradu otpadnih voda, tako da sva naša kanalizacija neprerađena odlazi u Savu, Dunav i druge reke, što je nedopustivo. Zato trenutno gradimo tri od pet fabrika za preradu otpadnih voda i čitav niz manjih postrojenja poput ovoga u Barajevu” rekao je Vesić koji je obišao postrojenje koje je započelo svoj probni rad.

Zdrava životna sredina je od izuzetnog značaja za život svakog gradjanina, posebno je naglasio Vesić I dodao:
“U okviru projekta „Čista Srbija” izgradićemo još jedno postrojenje za preradu voda u samom Barajevu i oko 40 kilometara kanalizacije, što znači da će 40 odsto Barajeva biti pokriveno ovom mrežom. Neko će reći da je to malo, ali ipak je bolje 40 odsto nego ništa, a s obzirom na razuđenost ove opštine trebaće zaista dosta vremena kako bi se cela opština pokrila kanalizacijom. Verovatno ćemo sva izdvojena naselja rešavati ovim manjim postrojenjima za preradu otpadnih voda, što je mnogo logičnije nego postavljati desetine kilometara cevi koje bi vodile do nekog većeg postrojenja “, istakao je Vesić.

Isog mišljenja bio je I predsednik Opštine Barajevo Slobodan Adamović koji je rekao da se Opština Barajevo deklarisala kao “Zelena opština”.

“I u budućnosti ćemo raditi na rešavanju ekoloških problema, uspeli smo da uđemo u projekat „Čista Srbija” i već u prvom krugu dobili smo projekte izgradnje fabrike otpadnih voda i novih 40 kilometara kanalizacione mreže”, rekao je izmedju ostalog Adamović.

foto: beograd.rs

Ministar Momirović obišao radove u Lazarevcu

Posted on 20. maj 2022.20. maj 2022. by administrator

Ministar Tomislav Momirović obišao je radove na izgradnji kanalizacione mreže u Lazarevcu u okviru projekta „Čista Srbija“. U ovom gradu trenutno se izvode radovi na izgradnji čak 80km kanlizacione mreže.

„U ovim teškim okolnostima kada svi zaustavljaju investicije i gledaju u neizvesnu budućnost, naše opredeljenje je da sve investicije privedemo kraju i ljudima omogućimo kvalitetniji život, veće plate i penzije. Drago mi je da sam u Lazarevcu, u mesnoj zajednici Šušnjar, koja je treća lokacija u Lazarevcu koju smo otvorili za radove. U Lazarevcu Vlada Republike Srbije gradi ukupno 80 kilometara kanalizacione infrastrukture, a pored toga gradimo i lokalne puteve“, izjavio je Momirović, ministar gradjevine I saobraćaja.

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže u okviru projekta „Čista Srbija“ u opštini Lazarevac i na lokaciji Veliki Crljeni odvijaju se planiranom dinamikom u skladu sa vremenskim uslovima i zahtevima na terenu. Do sada je u opštini Lazarevac izgrađeno 8.680,39 metara potpuno nove kanalizacione mreže, dok je na lokaciji Veliki Crljeni izgrađeno 4.518,9 metara kanalizacione mreže.

,,Na teritoriji opštine Lazarevac obuhvaćeno je skoro devet mesnih zajednica koje su anticipirale u projektu „Čista Srbija“. Preko 3.500 hiljade domaćinstava u ovih devet mesnih zajednica dobiće kanalizacionu mrežu, a gradi se i glavni fekalni kolektor u dužini od 5,7 kilometara. Takođe, zahvalnsot ministru za putnu infrastrukturu koja se trenutno gradi u opštini Lazarevac“ rekao je Bojan Stević, predsednik opštine Lazarevac.

U opštini Lazarevac planirana je izgradnja 25.052,88. metara kanalizacione mreže i jedno postrojenje za preradu otpadnih voda koje će obuhvatiti 40.000 stanovnika. Takođe, u okviru projekta „Čista Srbija“, u naselju Veliki Crljeni biće izgrađeno 52.597,59 metara kanalizacione mreže, kao i postrojenje za preradu otpadnih voda koje će obuhvatiti 20.000 stanovnika.

Srbija jača svakim novim kilometrom pruge ili autoputa

Posted on 19. maj 2022. by administrator

U trenutku kada ovo izdanje bude u štampi verovatno ćemo se već voziti brzim vozovima na relaciji Beograd Novi Sad, ali to nije jedini železnički pravac koji je obnovljen. Šta danas kada polažemo sve veću pažnju na ekologiju i na povezivanje sa evropskim železničkim putevima znači obnova i izgradnja železničkih pravaca?

Sasvim je izvesno da je čitava Evropska Unija prepoznala železnicu kao budućnost prevoza robe. Emisije CO2 po tonskom kilometru su 3,5 puta manje u odnosu na drumski transport robe. O tome jasno govori i podatak da je EU odlučila da finansira sa 600 miliona evra bespovratnih sredstava modernizaciju pruge Beograd – Niš – Tabanovce, čime će biti kompletiran Koridor 10 kroz našu zemlju. Najveća konkurencija nam trenutno dolazi od Koridora 4 preko Bugarske. Modernizacijom Koridora 10 preko naše zemlje bićemo na trasi najkraćeg puta između istoka i zapada. Sve to naravno znači i daleko veći obim prihoda za kompanije koje se bave pružanjem usluga železničkog transporta. Stanje saobraćajne infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora za privlačenje stranih investicija, ali i za povećanje konkuretnosti domaće privrede. Bilo koja kompanija koja razmatra donošenje investicione odluke vrlo pažljivo računa po kojoj ceni i kojom brzinom svoje proizvode može transportovati do potrošača. Poslednjih godina, izuzetno im je važno i kako taj transport utiče na životnu sredinu. Razvijena železnica velikih brzina upravo daje najbolji odgovor na sva ta pitanja.

Beograd a zatim i Niš doživeće izmeštanje pruge iz centra grada. Imajući u vidu da su gotovo svi evropski gradovi sačuvali svoje železničke stanice u strogom centru grada, šta su vaši argumenti a posegnete za drugačijim rešenjima?

Izmeštanjem navedenih železničkih stanica, ali i izgradnjom novih, rešiće se brojni problemi, a pre svega tu mislim na izmeštanje teretnog saobraćaja iz užeg centra grada, smanjenje rizika od nastanka saobraćajnih nezgoda sa učešćem železničkih vozila, kao i eliminisanje raznih izvora buke. Pored toga, napominjem da je projektom rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad predviđeno izmeštanje samo teretnog železničkog saobraćaja iz centra grada Niša, dok bi se železnički putnički saobraćaj i dalje realizovao kao do sada. Na taj način, izgradnjom pomenute obilaznice će se postići povećanje propusne moći pruge, što je jako bitno za efikasno funkcionisanje niškog čvora u budućnosti.

Kada je u pitanju glavna železnička stanica u Beogradu, u prethodnom periodu je na osnovu decenijskih analiza železničkog saobraćaja i raznih studija urađen Urbanistički projekat za izgradnju železničke stanice, parkinga i pratećih poslovno-komercijalnih sadržaja u okviru kompleksa železničke stanice „Beograd Centar. Jedna od prednosti ovog izmeštanja je mogućnost efikasnog povezivanja sa ostalim delovima grada, kao i mogućnost da vozovi iz sistema BG:VOZ-a prolaze i u ovoj stanici vrše razmenu putnika između različitih železničkih sistema, što znatno doprinosi poboljšanju multimodalnosti, a samim tim i poboljšanju kvaliteta železničkih usluga za putnike.

3.Ideja Otvorenog Balkan u velikoj meri se zasnivana na transportnoj povezanosti zemalja u regionu. Koliko smo u ovom trenutku blizu toj viziji obre, moderne povezanosti na ovom prostoru?

Smatram da smo jako blizu ostvarenju ciljeva, ali to svakako ne znači da ne treba da nastavimo dalje sa sprovođenjem svih zadataka u pravcu još veće transportne povezanosti zemalja u regionu. Sve što radimo, radimo zbog prosperiteta naših građana, a to se oslikava i kroz projekat “Open Balkan” koji je sa velikom energijom pokrenuo predsednik Vučić. Zbog budućnosti Srbije pokrenut je projekat “Open Balkan”, kako bi se uklonile prepreke u regioni i da bi naše privrede profitirale i da bi se građanima olakšalo kretanje. Naš strateški interes je integracija, uvezivanje i ekonomski rast celog regiona. Vlada Republike Srbije je apsolutno opredeljena politici „Open Balkan“ koja podrazumeva regionalno povezivanje radi efikasnijeg i bržeg protoka roba i usluga, ali ćemo videti kako će u narednom periodu sukob u Ukrajini uticati na povezivanje čitave Evrope.

Iako je vazdušni saobraćaj bio veoma pogođen kovidom 19, krenuli ste u radove na proširenju kapaciteta niškog aerodroma? Kakav je strateški plan ministarstva u razvoju manjih aerodroma?

U februaru smo potpisali ugovor koji podrazumeva izvođenje radova na dogradnji pristanišne zgrade u okviru kompleksa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu. Aerodrom u Nišu biće jedan od najmodernijih aerodroma u Jugoistočnoj Evropi. Dogradnja terminalne zgrade omogućiće kapacitet za 1,5 miliona putnika godišnje i moći će da opsluži 6 vazduhoplova istovremeno. Imaće 5 izlaza (gejtova) i mogućnost korišćenja avio mosta, što sada nije moguće. Obezbedićemo i veći komercijalni prostor i omogućiti značajno bolji konfort putnika.

Uprkos aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu, planirani radovi na proširenju aerodromskih kapaciteta nisu zapostavljeni. Pored svih trenutnih investicija i daljeg plana razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, neophodno je da postoje i regionalni aerodromi koji opslužuju potrebe ostalih regiona u Srbiji, pre svega tu se misli na aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Morava“ u Kraljevu. Ovi aerodromi predstavljaju prozor u svet za ove regione, i ulaganjima ministarstva na čijem sam čelu stvaraju se još bolji uslovi za prihvat ljudi i roba. Nakon završetka važnih infrastrukturnih projekata u drumskom i železničkom saobraćaju, a zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti naše zemlje, može se govoriti o strategiji da i u Srbiji, kao i u razvijenim državama, postoji aerodrom u krugu od 50 kilometara od važnih regionalnih centara.

Jedan od velikih projekata kojim rukovodite je „Čista Srbija“. Koliko se na ovom projektu odmaklo i šta su realne mogućnosti u ostvarivanju ciljeva do kraja ove godine?

U Srbiji se danas prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda, dok je manje od 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Izuzetno mali broj domaćinstava je priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, i veliki broj i dalje koristi septičke jame. Naš plan da se u sledećih pet godina u Srbiji izgradi 7.000 kilometara kanalizicione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda. U realizaciju tih projekata planirano je ulaganje od četiri milijarde evra, kako bi rešili problem sa kojima se suočava oko 3.000.000 stanovnika.

Predsednik Aleksandar Vučić je i pokrenuo projekat “Čista Srbija” da bi se rešili ti nagomilani problemi i da bi konačno doveli infrastrukturu na evropski nivo. U naše reke više ne smeju da se izlivaju otpadne vode, deponije ne smeju da budu divlje i da smeće završava po šumama i dečjim igralištima. Ovo je danas najveći i najkritičniji ekološki problem sa kojim se građani suočavaju. Za ovu godinu smo za ekološke projekte izdvojili 300 miliona evra za izgradnju kanalizacione mreže, prečišćivača otpadnih voda i regionalnih deponija.

Beograd je veliko građevinsko poprište ali bar široj javnosti treba više informacija šta je ovde strateška vizija povezivanja gradskog saobraćaja i velikih čvorišta regionalnog i međunarodnog saobraćaja kao što su železnička stanica i nova autobuska stanica? Šta je vaša vizija a šta realni planovi u vezi sa izgradnjom nedostajućih delova tog mozaika?

Realni planovi su svima vidljivi, veliki investicioni projekti koji se približavaju početku upotrebe kao što su brza pruga i obilaznica oko Beograda, uz Metro koga smo konačno pokrenuli sa mrtve tačke, predstavljaju okosnicu našeg sna o modernom Beogradu, centru domaćih, regionalnih, evropskih i svetskih koridora. Od intermodalnog terminala u Batajnici do nove Luke Begrad, polako sklapamo slagalicu i podižemo konkurentnost Beograda i Srbije u svetskim okvirima. Jer putevi i saobraćajni koridori omogućavaju uzlet ekonomije i, ma koliko građani bili nestrpljivi i želeli da se sve to izgradi što pre, moraju da budu svesni ogromne količine energije i sredstava koje smo uložili posle decenija nerada prethodnih vlada.

U vreme kovid 19 jedan od najvećih izazova bilo je stvaranje zelenih koridora da bi se obezbedio prolaz srpske robe ka Evropi. Sa kakvim se sve izazovima susrećete povodom sukoba u Ukrajini i kakve mogućnosti za rešenje vidite?

Sukob u Ukrajini je nešto što će ostaviti dalekosežne posledice na čitavu Evropu, pa i svet. Ovde bih se osvrnuo na izuzetno tešku situaciju sa kojom smo se suočili, a reč je o bezbednom povratku naših vozača kamiona koji su bili „zarobljeni“ u Ukrajini. Pomenuo bih da je ministarstvo na čijem sam čelu preduzelo sve korake da kroz kontakt sa udruženjima autoprevoznika dobije tačne informacije o broju i lokaciji svih kamiona i vozača, naših državljana, koji su bili sprečeni da nastave svoj put iz Ukrajine ka Srbiji. Uspeli smo da obezbedimo povratak naših ljudi u Srbiju. Svakako ćemo nastaviti da preduzimamo sve korake u pravcu omogućavanja nesmetanog povratka vozača i robe u Srbiju.

Preuzeto: CORD intervju/

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović

Intervju Ministra Momirovića za Forbes middle east

Posted on 19. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Kako je napomenula uvažena premijerka Ana Brnabić, Srbija pojačava fokus na razvoju infrastrukture povećanjem bezbednosti, efikasnosti, ekološke održivosti i regionalne povezanosti svoje železnice kroz nadogradnju 3.735 km ove mreže. Kako se vaše ministarstvo usklađuje sa ovim ciljevima?

Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao jedan od svojih prioriteta u narednom periodu planira da napravi kvalitetan i efikasan železnički sistem, koji će predstavljati osnov za povećanje privrednih aktivnosti i dalji razvoj Srbije.

Imajući to u vidu, u periodu od 2014. do kraja 2021. godine završeni su infrastrukturni projekti rekonstrukcije i modernizacije 719 km železničkih pruga i stanica u vrednosti od 1.551,36 miliona evra.

Ove godine se očekuje nastavak realizacije glavnih železničkih infrastrukturnih projekata u okviru rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture u Srbiji koji će se odvijati u skladu sa propisima EU i evropskim standardima.

U prethodnom periodu kupljeno je 64 dizelmotornih i elektromotornih vozova, i modernizovano 5 elektromotornih garnitura. To su investicije u vrednosti od preko 200 miliona evra. Planiramo da u narednom periodu kupimo još 18 elektromotornih garnitura.

(Od 2014. godine nabavljeno je 27 novih dizelmotornih vozova u vrednosti od 100 miliona dolara, 21 novi elektromotorni voz u vrednosti od 100 miliona evra i remontovano i modernizovano 5 elektromotornih garnitura u vrednosti 3,5 miliona evra. Takođe, u prethodnom periodu, nabavljeno je i 16 višesistemskih lokomotiva u vrednosti od 64 miliona evra.)

Ono što je mnogo važnije, po prvi put u istoriji Srbije i naših železnica kupljene su garniture najmodernijih “Štadler” brzih vozova za brzu prugu Beograd – Novi Sad.

Prvi od tri brza voza kompanije “Štadler” za brzine do 200 km/h je u Srbiji, a uskoro očekujemo dolazak i ostale dve garniture.

“Štadler” dabldeker koji će saobraćati od Beograda do Novog Sada, potom i do Budimpešte trenutno samo Srbija ima u regionu. Ovo su vozovi koje koristi deset najrazvijenijih zemalja sveta.

Naši građani će ovim vozovima putovati pola sata između dva naša najveća grada. Biće ovo atrakcija i za čitav region, videćete.

“Štadler” vozovi predstavljaju pravo malo čudo tehnike i bezbednosti, poseduju moderan dizajn, izuzetan komfor, klimatizaciju, sedišta za prvi i drugi razred, kao i posebna mesta za smeštaj osoba sa smanjenom pokretljivošću. Ovo je trenutak o kome su sanjale mnoge generacije – ovo je budućnost železnica u Srbiji!

Nabavka najmodernijih brzih vozova koji već saobraćaju švajcarskim i austrijskim brzim prugama dokaz je snažne ekonomije i uspona Srbije.

Kako vidite sektor u narednim godinama?

Železnica kao vid transporta je godinama bila zanemarena, ali sada svi primećujemo da se polako menja. Imajući u vidu trendove savremenih tehnologija i inovacija čija je primena u železnici veoma pogodna, može se reći da je u toku novo poglavlje u razvoju železnica u Srbiji.

Najbolji pokazatelj ovih tendencija je realizacija velikog broja infrastrukturnih projekata, pre svega projekta mađarsko-srpske železnice, ali i drugih projekata koji imaju za cilj povezivanje Srbije sa zemljama u regionu, ali i sa Evropom.

Sve navedeno pokazuje da se nalazimo pred investicionim ciklusom od velike vrednosti i da će na taj način železnica u narednom periodu biti vraćena na pravi put.

Tokom 2022. godine nastavljamo sa izvođenjem radova na deonici pruge Niš – Brestovac, ukupne dužine 23 kilometra.

U aprilu počinjemo radove na deonici pruge Niš – Dimitrovgrad, ukupne dužine 108 kilometara. Krećemo da gradimo novu deonicu pruge Sobovica – Lužnice – krak Batočina, a očekuje nas i početak radova na deonici pruge Stalać – Đunis.

U ovoj godini završavamo izgradnju Intermodalnog terminala u Batajnici – beogradske „suve luke“. Na ovaj način ćemo dodatno podstaći učеšće žеlеznicе u savrеmеnom kombinovanom transportu. Osim u Srbiji, ovo će biti prvi modеrni intеrmodalni tеrminal na Zapadnom Balkanu.

Prvi put u istoriji Srbije i naših železnica kupljene su garniture najmodernijih “Štadler” brzih vozova za brzu prugu Beograd – Novi Sad. “Štadler” vozovi predstavljaju pravo malo čudo tehnike i bezbednosti, poseduju moderan dizajn, izuzetan komfor, klimatizaciju, sedišta za prvi i drugi razred, kao i posebna mesta za smeštaj osoba sa smanjenom pokretljivošću.

Ovo je trenutak o kome su sanjale mnoge generacije – ovo je budućnost železnica u Srbiji!

Prošle godine na događaju Vestern Balkans Rail, EBRD je pozvala na veća ulaganja u železnički sektor Zapadnog Balkana kako bi se poboljšala povezanost i rešila vanredna situacija sa klimatskim promenama. Kako ove investicije mogu pozitivno uticati na sektor?

Sva ulaganja su veoma značajna za dalji razvoj železnice u Republici Srbiji, posebno imajući u vidu da su ulaganja u železničke infrastrukturne projekte zapravo ulaganja u bolju budućnost za sve.

Ovo je zaista važno jer se sada suočavamo sa velikim uticajem transporta na klimatske promene, a železnica je efikasna kao ekološki prihvatljiv vid transporta i od velikog značaja je u ovom procesu.

Da radimo odličan posao kada je reč o izgradnji putne i železničke infrastrukture potvrđuje i otvaranje Klastera 4 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

U okviru ovog Klastera je Poglavlje 21 (Transevropske mreže) čije otvaranje je potvrda naših istorijskih ulaganja u infrastrukturu i naše želje za što boljim saobraćajnim integrisanjem Srbije sa susednim zemljama, uključujući i zemlje članice EU.

Prioriteti MGSI su jasni – izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture. U budžetu za 2022, za MGSI je opredeljeno preko 250 milijardi dinara, čak za 40 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021.

Pored izgradnje brzih saobraćajnica i autoputeva, poseban fokus stavljamo na unapređenja u železnici gde smo započeli velike projekte, poput rekonstrukcije i izgradnje mađarsko-srpske železničke pruge Beograd – Subotica – Državna granica sa Mađarskom, zatim rekonstrukciju pruge Beograd – Niš kao i deonicu od Niša do Dimitrovgrada.

Realizacijom projekata rekonstrukcije i modernizacije železničkih pruga u Srbiji značajno će se unaprediti železnička infrastruktura, što će doprineti povećanju brzine na pruzi, odnosno skraćivanju vremena putovanja robe i putnika.

Realizacija ovih projekata će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u Srbiji, imajući u vidu da je ulaganje u železničku infrastrukturu i železnički saobraćaj u celini odlična šansa da se pokrene ciklus ulaganja u različite privredne delatnosti.

U kojim investicijama je uključena EBRD u Srbiji?

Svi projekti koji su trenutno u toku u Srbiji i u kojima je EBRD uključena su:

Rekonstrukcija železničke deonice Jajinci – Mala Krsna i železničke stanice Mala Krsna – ukupne dužine 68,8 km – ukupne vrednosti 39,2 miliona evra,

Projekat inoviranja kompleksa tehničke putničke stanice Zemun – TPS – ukupne vrednosti 50,85 miliona evra i

Nabavka elektromotornih lokomotiva/vozova – ukupne vrednosti 112,3 miliona evra.

Razvoj infrastrukture je dugogodišnji prioritet Srbije. Veliko broj kompanija iz UEA i SAD vođen zajedničkim interesom prisutan je u ovom sektoru.Kako ste radili na promociji zemlje za međunarodne igrače? Kako se zemlja promoviše na međunarodnom tržištu kako bi privukla strane partnere?

Program “Srbija 2020-2025“ iniciraran je od strane Predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije sa namerom da Srbija hrabro zakorači u budućnost i da na temeljima fiskalne konsolidacije i uspona Srbije stvori jednu modernu, funkcionalnu državu u kojoj ćemo imati najmodernije saobraćajnice, najbrže železničke linije, digitalne autoputeve, ali i ekološki bezbedno okruženje u kojem živimo.

Dolaze strane direktne investicije, investiramo u infrastrukturu, jer kada napravite auto-put, logično je da se napravi i privredna zona. Kada se napravi privredna zona, dođe neko ko je zainteresovan da investira novac.

Srbija je danas politički stabilna i ekonomski jaka država. To prepoznaju strani investitori i sada se lakše opredeljuju za investicije i otvaranje svojih predstavništva u Srbiji. Dolaze ovde jer vide bolji kvalitet privrednog okruženja što je od izuzetnog značaja za dalji prosperitet naše zemlje.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, u izgradnji je Moravski koridor. Moderna saobraćajnica koja će povezati Koridor 10 i auto-put „Miloš Veliki“, ispuniće najviše standarde u građevinarstvu, telekomunikacijama i bezbednosti saobraćaja.

Kao jedini digitalni koridor u Srbiji, na čijoj je izgradnji uposleno više od 2.700 radnika povezaće najmanje pola miliona ljudi.

Ovo je “saobraćajna kičma” Srbije oko koje će se otvoriti veliki broj industrijskih zona u kojima će dobiti priliku da svoj predstavništva otvori veliki broj kompanija iz Evrope i sveta.

Takođe, gradi se auto-put Preljina – Požega kao važna veza Zapadne Srbije sa Beogradom i dalje ka Crnoj Gori, Kuzmin – Sremska Rača i Ruma – Šabac – Loznica koja će biti odlična konekcija Srbije sa BiH.

Investiramo tako da želimo da Srbija poostane lider na Zapadnom Balkanu i mesto koje će biti idealno za otvaranje kompanija.

Naša geostrateška pozicija je sjajna – povezani smo sa Evropom. Imamo puteve koji vode ka važnim evropskim lukama. Kroz našu zemlju prolaze najvažniji putni evropski koridori.

Pa kada me pitate kako se Srbija promoviše na međunarodnom tržištu, jednostavno je.

Sve što država više ulaže u izgradnju auto-puteva, u modernizaciju železnice, u izgradnju metroa, podstiče se rast ekonomije, jer se otvaraju nova radna mesta. Podstiču se privatne investicije, posebno direktna strana ulaganja. Ne prestajemo, idemo napred, željni izazova da Srbija postane još primamljivije tržište za strane investicije.

Srbija beleži konstantan rast BDP-a od 2014. godine i očekuje se da će nastaviti da raste narednih godina. Kako ovaj nastavak rasta može da pospeši i transformiše poslovno i investiciono okruženje u Srbiji uz stvaranje mogućnosti za zapošljavanje mladih i žena?

Sektor građevinarstva bio je glavni pokretač privrednog rasta Srbije tokom cele prošle godine. Ja sam siguran da će tako biti i u 2022. godini, a i u godinama koje su pred nama.

Podaci pokazuju da je upravo u ovom sektoru tokom cele prošle godine zabeležen najveći uticaj na rast BDP-a.

Investicioni ciklus koji realizujemo je vredan više milijardi evra, dok je opšti doprinos privrednim kretanjima još veći, naročito u kreiranju novih radnih mesta.

Prošla godina je bila definitivno najuspešnija godina za srpsko građevinarstvo, koje je apsolutni pokretač privrednog rasta u našoj zemlji. Biće i ova godina istorijska godina za građevinarstvo!

U svim ekomnomskim polazateljima Srbija pokazuje znake napretka. Ovaj period korone nismo stagnirali već napredovali lavovskim koracima.

Strane investicije rastu, izvoz raste, Srbija nije dozvolila da je koroan pobedi, već je iskoristila svoju šansu i snagu na međunarodnom tržištu kapitala da obezbedi finansiranje velikih projekata koji će da nas stave u ravan sa naprednim evropskim ekonomijama.

Srbija želi napred i mesto joj je u Evropskoj uniji. Mi smo zemlja velikih šansi, gde mladi imaju priliku da rade na velikim projektima I da uče od najboljih svetskih kompanija u sektoru građevine.

Naše granice su otvorene I svedoci smo da se u Srbiji javlja jedna velika energija među mladima, da imamo sve više uspešnih IT kompanija koja rade za najveće svetske korporacije. Samo to da uzmem za primer.

Što se tiče položaja I zapošljavanja žena, Srbije je na prvom mestu u procentu žena zastupljenih u izvršnoj I drugim granama vlasti. Rekordan broj žena gradonačelnica u lokalnim samoupravama I očekujem da ćemo I posle sledećih izbora da nastavimo taj trend.

Žene su u ovoj Vladi više nego ravnopravne I njihov glas odjekuje širom našeg društva. Naravno da ima prepreka, ali sadašnja politička podrška koja je obezbeđena garantuje najveći stepen zaštite prava žena.

Koji su planovi i politika koje će ministarstvo primjenjivati u budućnosti u skladu sa ovim rastom?

Ne moramo tu da izmišljamo toplu vodu, Srbija je potpisnik svih međunarodnih konvencija koji se tiču održivog razvoja, na nivou Ujedinjenih nacija i Evropske unije, koji garantuju da će država sve svoje snage usmeriti ka ispunjavanju ciljeva održivog društva i zaštite prava svakog pojedinca.

Ova Vlada ima jedan glavni cilj, a to je moderna Srbija, okrenuta razvoju dobrosusedskih odnosa i što je najvažnije okrenuta sopstvenom razvoju i dosezanju najviših ekonomskih i društvenih standarda

Rast BDP nas obavezuje na pažljivo planiranje naših aktivnosti, uspešnu realizaciju svih velikih infratsrukturnih projekata, ali I sistematsku obnovu I održavanje postojeće infrastructure

Bez izgradnje putne i železničke infrastrukture, bez ulaganja u ekološke projekte , proširenja aerodromskih kapaciteta, ulaganje u rečni transport Srbija je osuđena na stagniranje. A mi to ne želimo i mi to nećemo dozvoliti.

U saradnji sa Vladom Srbije i Forbsom za Bliski istok, želimo da stavimo zemlju u centar pažnje kao jedno od glavnih mesta za ulaganja na globalnom nivou. Zašto je, po vašem mišljenju, sada dobro vreme za ulaganje u Srbiji?

Politička stabilnost, koju već deceniju uživamo, na temeljima rezultata predsednika Aleksandra Vučića, njegeve energije i vizije, omogućila je reformske poteze koji su stabilizovali ekonomiju, ojačali je i učinili je atraktivnom za ulaganja

Srbija je godinama radila na tome da unapredi mogućnosti investiranja i uvela izmene različitih zakona kako bi privukla strane investitore.

Sve što je urađeno imalo je jedan cilj – da Srbija postane konkurent kada su u pitanju investicije.

Ova značajna promena dovela je do toga da se Srbija našla na mestu najatraktivnijih zemalja koju investitori širom sveta uzimaju u obzir prilikom donošenja odluke gde da investiraju.

Osim što strani investitori u Srbiji uživaju slobodu ulaganja, naša zemlja nudi izuzetno pogodnu geografsku poziciju.

Svi važni putevi prolaze kroz Srbiju, zahvaljujući njenoj poziciji između zapadne i istočne Evrope. Takođe, putevi i pruge iz severne, zapadne i centralne Evrope prolaze kroz Srbiju na putu ka jugoistočnoj Evropi i zapadnoj Aziji.

Srbija je najatraktivnija zemlja u regionu za strane investiture i očekujemo da će i u narednim godinama priliv stranih investicija dostići jedan impozantan nivo.

Preuzeto:FORBES MIDDLE EAST

Radovi u aprilu tekli po predvidjenom planu

Posted on 12. maj 2022.7. decembar 2022. by administrator

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže u 15 Opština i gradova sa kojima je potpisan ugovor u okviru projekta “Čista Srbija” napreduju predvidjenom dinamikom.

U ovoj godini očekuje se potpisivanje novih ugovora čime će za još veći broj gradova biti omogućena izgradnja kanalizacione mreže , a čime će nedvosmisleno biti podignut standard života gradjana u njima, a reke u njihovoj neposrednoj blizini sačuvane.

RB.	Gradilište	Šta se radi	Dužina sad koja se radi metri
1.	Lajkovac	Kanalizacija	2.267,85
2.	Knić	Kanalizacija	1711.83
3.	Kragujevac	Kanalizacija	3808.5
4.	Krupanj	Kanalizacija	874,83
5.	Kladovo	Kanalizacija	Rtkovo/ 6755,26 m Velika Vrbica/ 7788,48 m Korbovo/7675,98 m Ukupno: 22 219,72 m
6.	Lazarevac	Kanalizacija	8.838,79
7.	Mionica	Kanalizacija	125,89
8.	Obrenovac	Kanalizacija	5.766,12
9.	Svrljig	Kanalizacija	831.9
10.	Varvarin	Kanalizacija	27.036,00
11.	Vranje	Kanalizacija	4.030,00
12.	Kučevo	Kanalizacija	7115 m
13.	Novi Sad	Kanalizacija	23775
14.	Novi Bečej	Kanalizacija	24773
15.	Banja Vrujci	Kanalizacija	604,91

Zbog kontinuiranog pogoršanja kvaliteta vode, kao i intenzivnog i neuravnoteženog korišćenja vode u različitim regionima i industrijama, što nije dovoljno povezano sa usvajanjem koherentnih praksi recikliranja i ponovne upotrebe, u mnogim regionima je ugrožena dostupnost vode u budućnosti. Zbog toga se na pragu trećeg milenijuma voda može smatrati strateškim resursom, kao i trgovinskim dobrom, a programi održivog upravljanja vodama moraju se sprovoditi na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou (Teodosiu et al., 2003).

Žiofre: EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji

Posted on 10. maj 2022. by administrator

Nj.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji u svom blogu na stranici ministarstva za evropske integracije posebno ističe ekologiju kao oblast ulaganja EU u Srbiji . Žiofre navodi da sredstva postoje ,ali I da je evidentna zainteresovanost Srbije za ulaganje u “zelenu transformaciju”. Ulaganja se na prvom mestu odnose na postrojenja za preradu otpadnih voda I upravljanje čvrstim otpadom .

“Srbija je 2022. godinu počela optimistično kad je u pitanju zaštita životne sredine nakon što je u decembru 2021. otvoren klaster 4 koji obuhvata transport, energetiku, transevropske mreže i životnu sredinu i klimatske promene.U praksi otvaranje pregovora za klaster poglavlja znači da u ovim oblastima mogu započeti značajni pregovori.To takođe znači da je neophodno da Srbija nastavi sa ulaganjem značajnih napora radi ispunjenja neophodnih uslova za zatvaranje tih poglavlja”piše Žiofre u svom blogu pod naslovom “EU je partner Srbiji na putu zelene transformacije”.

U delu bloga pod nazivom “Fokusiranje na Srbiju” ambasador EU kaže da je Srbija na konferenciji COP26 izrazila osnovanu zabrinutost u vezi sa finansiranjem zelene tranzicije, obezbeđivanjem energetske sigurnosti i podrške radnicima u okviru prelaska na zelene poslove i privredne grane.

“Dobra vest je da finansijska sredstva postoje. Međutim, da bi „zeleno finansiranje“ imalo smisla, neophodno je da se povećaju ambicije u oblasti klime. Klimatska ambicija svake zemlje odražava se u nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) koji predstavljaju planove sa ciljevima smanjenja emisija i adaptacije obično do 2030. godine, a sadrže i informacije o njihovom ispunjenju. Usvajanje revidiranih nacionalno utvrđenih doprinosa koje je Srbija najavila pre konferencije COP26 najbolji je način da se obezbedi pristup, ne samo globalnim fondovima u oblasti životne sredine i klimatskih promena i bilateralnim grantovima već i povoljnim zelenim zajmovima i drugim kreditnim sredstvima. Značajan privredni rast Srbije i velike investicije u infrastrukturu su očigledni”, kaže Žiofre.

On iznosi I podatak da Srbija trenutno troši tri puta više energije po jedinici BDP-a od proseka u EU.

“Istovremeno bismo morali da zajedno radimo na prilagođavanju već izmenjenoj klimi. Znamo iz više studija da su Srbija i Jugoistočna Evropa u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka.To znači da će biti jako pogođen klimatskim promenama i da će deca koja se danas rode verovatno iskusiti dramatične posledice intenzivnih poplava, šumskih požara, suša i ogromnih udara na ekonomiju. Poljoprivrednici će ostati bez prihoda a infrastruktura poput puteva i železnica će trpeti velike posledice. Pa ipak, cena izostanka bilo kakve reakcije premašiće cenu reagovanja. S obzirom da je jako osetljiva na negativne posledice klimatskih promena, Srbija bi mogla da ima gubitke i štetu u iznosu od 13 miliona dolara do kraja ove decenije”, tvrdi Žiofre i navodi da su Srbiji neophodni otporniji usevi, sistemi za skladištenje vode (kao što su brane i akumulacije) kao i drenažni sistemi. Pored toga, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi smanjila organsko zagađivanje vodotokova i jezera i osigurala bi njihovu održivost usled povećane temperature i očekivanih nestašica vode.

Kako bi se pokrenula zelena transformacija, Evropska unija je pripremila Zelenu agendu za Zapadni Balkan koja je deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Balkan.

“EU za Zelenu agendu u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, UNDP, Švedskom agencijom Sida i Evropskom investicionom bankom (EIB) pomoći će Srbiji da unapredi politike, preduzme konkretne mere i poveća ulaganja u zelenu transformaciju. To je program vredan 8 miliona evra za smanjenje zagađenja vazduha, borbu protiv gubitka biodiverziteta, za podršku firmama da postanu u većoj meri cirkularne itd. Mnogi ljudi u Srbiji postaju sve zabrinutiji za životnu sredinu. Nedavne demonstracije organizovane u zemlji protiv, na primer, zagađenja vazduha pokazuju da ova pitanja sve više dobijaju na značaju”tvrdi ambasador.

Poseban segment svog bloga Žiofre je posvetio konkretnim dosadašnjim ulaganjima EU u Srbiju na polju ekologije Na prvom mestu su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda:

“Evropska unija podržava proces pristupanja Srbije kad je u pitanju ekološko i klimatsko delovanje u tri glavna pravca:

Ulaganja: Do sada je EU uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Na to je Srbija dodala još 200 miliona evra što ukupno iznosi preko 600 miliona evra za vodosnabdevanje, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, zaštitu biodiverziteta i čvrsti otpad. EU je uložila dodatnih 90 miliona evra za oporavak nakon poplava, zaštitu od poplava i smanjenje rizika od vremenskih nepogoda. Finansiranje od strane Evropske unije je značajno a ključan je kvalitet EU ekspertize. Takođe nam je potreban i:
Politički dijalog sa Vladom, opštinama, civilnim društvom i
Ulaganje u ljude i institucije kako bi se povećali kapaciteti na nacionalnom i lokalnom nivou, izradilo i uskladilo zakonodavstvo sa evropskim pravnim tekovinama”.

foto: printscreen /euinfo.rs/plac3/blog/