Aktuelnosti

BLIC:Ne staju radovi ni na jednom gradilištu

Posted on 12. septembar 2022.12. septembar 2022. by administrator

Dok i najrazvijenije ekonomije seku ulaganja i troškove, Srbija ne odustaje od investicija

U uslovima kada energetska kriza bukvalno kosi svet, i kada i najrazvjenije svetske ekonomije ozbiljno režu troškove i investicije, u Srbiji nije, niti će biti zaustavljen nijedan strateški projekat. Ulaganja u razvoj i modernizaciju infrastrukture se nastavljaju, a rad na planiranim projektima, ako neće biti intenziviran, nikako neće biti usporen.

Ovo je poruka i državnog vrha, ali i resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje trenutno radi na realizaciji desetine projekata važnih za privredni rast i razvoj zemlje. Trenutno se radi na modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko – srpske železnice, na brzim putevima oko Beograda, Moravskom koridoru… Planovi su istovremeno i više nego obimni i uključuju početak radova na „Autoputu Mira“ od Niša do Merdara, ali i intenzivne radove na Beogradskom metrou, kao i na mnogim deonicama širom Srbije.

– U uslovima velike energetske krize i kada je na istoku Evrope rat, uspevamo da održimo radove na svim infrastrukturnim projektima koji su od strateškog značaja za Srbiju. Srbija je danas oslonac zemljama u regionu. Uspevamo da budemo podrška našim komšijama kada je reč o omogućavanju nesmetane plovidbe na najvećim rečnim koridorima koji su „putevi spasa“ za naše privrede i naš energetski sistem, jer se danas rekama dovoze milioni tona uglja, žitarica i neophodnih sirovina za nemetan rad industrije i cele privrede – izjavio je Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Više od 60 odsto investicija Vlada Srbije usmerila je na infrastrukturu. Rekonstrukcija železnice, puštanje u saobraćaj obilaznice oko Beograda, te gradnja Moravskog koridora, ali i mnogi drugi infrastrukturni projekti danas su prioritet, kako države, tako i resornog ministra. I sve to uprkos energetskoj krizi i okolnostima u kojima se mnoge zemlje sveta plaše da skliznu u recesiju koja znači i usporeniji privredni rast.

Vrednost investicija u saobraćajnu infrastrukturu projektovana je na oko 23 milijarde evra, a o kolikoj je sumi zapravo reč najbolje govori podatak da je to iznos jednak skoro polovini srpskog bruto društvenog proizvoda! Jednako važan podatak jeste i da je u budžetu za 2022. godinu za resorno ministarstvo (MGSI) opredeljeno oko 255 milijardi dinara – a to je za oko 50 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu.

– I upravo ti podaci govore koliko je država svesna da je za privredni rast i napredak prioritetno ulaganje u infrastrukturu, a o čemu govori i podrška predsednika Aleksandra Vučića, koji je i započeo sve ove investicije. Imajući u vidu o kolikoj je sumi reč, s tim u vezi i očekivana je tolika kontrola celog sektora i briga za svaki uložen dinar – kaže naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje da su svi projekti izgurani bez ijedne afere i da je ceo sektor stavljen pod kontrolu.

Naš sagovornik dodaje da je za razliku od ranijih godina sada pored puteva fokus i na vodnim koridorima. Investirano je pola milijarde evra u razvoj vodnog saobraćaja. To su ulaganja u luke, u bezbednost plovidbe, ali i uređenje naših reka, da bi bile plovne tokom cele godine. U realizaciji su i projekti, koji su decenijama bili na čekanju i od koji su neki morali da budu urađeni pre 30 godina. Neki nisu imali ni ekonomski ni politički kapacitet, a sada se ispostavilo da su pravi ekonomski potez, koji to postaju zahvaljujući političkoj podršci.

– Sektor na čijem sam čelu trenutno predstavlja osnov rasta BDP i oslonac celokupnog privrednog razvoja, zapošljava veliki broj radnika i doprinosi stabilnosti ekonomskog sistema. Ekonomska budućnost i dobrobit svih građana umnogome zavise od izgradnje kvalitetnih puteva, pruga i plovnih koridora. Prioriteti MGSI su jasni – izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture – kaže Momirović.

Planovi

Radovi na infrastukturi prioritetni su i za naredni period. U 2022. u saobraćaj će biti pušteni i preostali sektori obilaznice oko Beograda u ukupnoj dužini od približno 21 kilometar, kao i 18 kilometara brze saobraćajnice od Valjeva do Lajkovca.

U narednoj godini plan je i da se započne nekoliko velikih projekta. Prioritetni su gradnja autoputa E-80 Niš – Merdare – „Autoput Mira“, početak radova na izgradnji brze saobraćajnice – Požarevac – Golubac, zatim na Fruškogorskom koridoru, ali i na proširenju graničnog prelaza Horgoš. Među planovima za narednu godinu su i početak radova na deonici auto-puta Miloš Veliki – Novi Beograd – Surčin, ali i na izgradnji Beogradskog metroa.

Od drugih planova u resornom ministarstvu izdvajaju i početak radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Niš – Brestovac (granica sa Severnom Makedonijom). Napominju i da je potpisan Ugovor o izradi tehničke dokumentacije i izvođenju radova za deonicu autoputa Požega – Duga Poljana, kao i sporazum o izgradnji auto-puta Beograd-Temišvar sa Rumunijom.

Završeni projekti:

Završetak radova na izgradnji brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Prvi put u Srbiji saobraćaju vozovi do 200 km/h.
Završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj prve brze pruge u Srbiji od Beograda do Novog Sada. Ovo je najveći infrastrukturni projekat u istoriji Srbije u koji je uloženo više od milijardu evra. Na ovom projektu je izgrađen trenutno najduži tunel u Srbiji „Čortanovci“ dužine 2.242 metra.
Puštena u saobraćaj obilaznica oko Čačka, u sklopu izgradnje auto-puta “Miloš Veliki “ kroz Zapadnu Srbiju.
Završena je izgradnja blizu 2.000 stanova za pripadnike službi bezbednosti Republike Srbije u Beogradu, Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.
Završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj 11 kilometara obilaznice oko Beograda, od mosta na Savi kod Ostružnice preko petlje Orlovača i Petlovo Brdo, dok je i tunel Straževica otvoren za saobraćaj u junu ove godine.
Završetak rekonstrukcije brodske prevodnice u sastavu „HEPS Đerdap 1” čime se i nastavak velikih investicija u rečni saobraćaj.
Završena rekonstrukcija i dogradnja puta Novi Pazar – Tutin u dužini od 20,5 km.
Puštanje u rad centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, ko je izgrađeno u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW.
Završetak radova na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Subotica-Horgoš (Segedin)

Najznačajniji aktuelni projekti:

U martu se završavaju radovi na izgradnji obilaznice oko Beograda do Bubanj potoka, što znači da će za manje od tri godine biti izgrađen 21 kilometar obilaznice oko Beograda.
Do kraja godine završava se prvi deonica Moravskog koridora do Kruševca, čime građani Kruševca po prvi dobijaju direktan izlaz na auto-put.
Nastavak izgradnje auto-puta “Miloš Veliki” od Čačka do Požege, trenutno se radi na izgradnji dva najveća tunela u Srbiji – Laz I Munjino brdo.
Do kraja ove godine biće izgrađena prva 4 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i blizu 300 kilometara kanalizacione mreže.
Započeti radovi na dogradnju terminalne zgrade I proširenju aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu. Niš dobija moderan aerodrom.
Pokrenut je ekološki projekat “Čista Srbija” čija je vrednost blizu 4 milijarde evra, a plan je da se u narednih 5 godina izgradi više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda i oko 7.000 kilometar kanalizacione mreže
Započet je projekat izgradnje “Dunavske magistrale”, brze saobraćajnice od Požarevca preko Velikog Gradišta do Golupca.

Preuzeto: Autor teksta: Nada Matić ,List Blic /10.9.2022

foto:Čista Srbija

Kruševac u fokusu ekoloških projekata

Posted on 12. septembar 2022. by administrator

Grad Kruševac u fokusu u narednom periodu ima ekološke projekte . U postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KFW uloženo je oko 24 miliona evra.

“U postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu uloženo je oko 24 miliona evra što Kruševac čini liderom komunalne infrastrukture”, rekao je ministar gradjevine I saobraćaja Tomislav Momirović prilikom posete ovom gradu.

Koncept “zelenog grada” podržalo je ministarstvo saobraćaja I gradjevine, a uz saradnju sa KFW-om u ovom gradu održiva je “Zelena agenda” Zapadnog Balkana.

Upravo postrojenje u Kruševcu je do sada najuspešniji primer postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, koje je izgrađeno u skladu sa standardima Evropske unije.

“Apsolutno smo opredeljeni održivom korišćenju prirodnih resursa, zaštiti biodiverziteta i životne sredine u skladu sa ciljevima „Zelene Agende“ za Zapadni Balkan. Pred nama je još dosta projekata, a mi ćemo poseban fokus staviti na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i vrlo brzo pokrenuti izgradnju šest postrojenja, kao i izgradnju centralnih deponija od kojih će jedna biti u Kruševcu. Za godinu ipo dana imaćemo perfektnu ekološku sliku u Kruševcu. U narednom periodu ćemo sa partnerima iz Nemačke uložiti blizu 250 miliona evra za prioritetne investicije u ekologiju u zdraviju životnu sredinu za sve građane Srbije. U toku su investicije u oblasti vodosnabdevanja, regulisanja otpadnih voda i komunalnog otpada u velikom broju lokalnih samouprava u Srbiji“, rekao je Momirović nakon obilaska postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ovom gradu.

Nelegalna gradnja i nerešeni imovinsko pravni odnosi

Posted on 9. septembar 2022.7. decembar 2022. by administrator

Čest problem na koji se nailazi u brojnim Gradovima i Opštinama u kojima se realizuje projekat „Čista Srbija“ jeste nelegalno izgradjena kanalizacija koju su sami meštani gradili bez potrebnih dozvola i saglasnosti. Nestručno izvedeni radovi koje su nekada izvodili meštani onemogućili su samo funkcionisanje kanalizacione mreže, a vrlo često tako uradjeni odvodi završavaju u obalama, rekama ili pored samog puta i ulica što zdravstveno ugrožava lokalno stanovništvo i lokalni biodiverzitet pa su česti ekološki akcidenti.

Samo jedan od primera ilegalno izgradjene kanalizacione mreže od strane samih meštana je i Dubravska ulica u Ilićevu u Kragujevcu. Ovaj problem trenutno se rešava, a grad Subotica tokom prethodnih godina aktivno se bavio rešavanjem problema nelagalnih priključaka i izgradnje dajući svojevremeno mogućnost gradjanima da smi prijave izvedene radove do odredjenog roka.

Ilegalni priključci sa neodgovarajućim profilima cevi, nestručno uradjeni spojevi, nepostojanje šahti, često su uzrok pucanja cevi što dovodi i do izlivanja fekalija na same ulice, a neretko dovode i do pucanja sloja asfalta ukoliko postoji, što stvara dodatne probleme.

Nelegalne kanalizacione mreže su posledica ranijeg perioda intenzivne gradnje bez dozvola i saglasnosti, a ne treba zaboraviti činjenicu da su takvi radovi suprotni važećim zakonima i strogo kažnjivi. Da bi neko bio legalno priključen na vodovodnu i kanalizacionu mrežu neophodno je pre svega da postoji izgrađena legalna vodovodna i kanalizaciona mreža na koju se objekat može priključiti, kao i da objekat koji se priključuje bude legalan.

Ovakva situacija gde je gradjanima očito neophodna kanalizaciona infrastruktura, a godinama je nije bilo, neminovno ukazuje na neophodnost rešavanja problema odvodjenja otpadnih voda i potom njihovo prečišćavanje što i jeste ključni cilj projekta „Čista Srbija“. Gradjani ne samo da na ovaj način rešavaju ključne probleme već se sami radovi izvode u skladu sa zakonima i važećim propisima.

Drugi veliki problem jesu nerešeni imovinsko pravni odnosi medju samim vlasnicima ili pak u odnosu lokalne samouprave – privatni vlasnici. Brojne ulice u gradovima Srbije, koje gradjani predlažu lokalnim samoupravama za izgradnju kanalizacione mreže su u privatnom su vlasništvu . Ovakve situacije neretko dovode do zastoja u radovima ili koče sam početak radova. Rešavanje imovinsko pravnih odnosa je zadatak lokalnih samouprava.

Pripremni asfalterski radovi u Kragujevcu

Posted on 9. septembar 2022.9. septembar 2022. by administrator

U regionalnom centru Kragujevac u okviru projekta „Čista Srbija“ danas počinju pripremni asfalterski radovi na lokciji ulice Milivoja Bankovića Sićka.

Na brojnim lokacijama u Kragujevcu realizuje se izgradnja kanalizacione mreže u okviru projekta „Čista Srbija“. Radovi na pojedinim lokacijama bliže se kraju što je slučaj i sa Ulicom Milivoja Bankovića Sićka gde su izvedeni radovi na izgradnji kanalizacione mreže duge 1,292.05 metara . U ovoj ulici danas počinju i pripremni rdovi koji prethode asfaltiranju što samu ulicu uvodi u završnu fazu radova.

U Kragujevcu su u okviru projekta „Čista Srbija“ već završene dve ulice u naselju Maršić dok su radovi u trećoj započeti.

Projekat„Čista Srbija“ u Kragujevcu čine tri značajna ekološka projekta – izgradnja kanalizacione mreže u dužini 360 kilometara, zatim tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nova deponija.

“Čista Srbija” kroz nove kilometre kanalizacione mreže

Posted on 5. septembar 2022. by administrator

Dok brojne Opštine I Gradovi u Srbiji pripremaju neophodnu dokumentaciju za ulazak u projekat “Čista Srbija”, tokom avgusta meseca radovi na izgradnji kanalizacione mreže su izvodjeni u svim opštinama sa kojima su već potpisani ugovori. U pojedinim opštinama radovi se izvode na više lokacija, a u nekima se već rade završna asfaltiranja.

RB.	Gradilište	Dužina koja se radi metri	Ukupna dužina metri	Napomena
1.	Lajkovac	Bogovađa-1745m	30193,93 m	7884.04 m izvedeno kanalizacionih kolektora
2.	Knić	2806.83	34,390.80
3.	Kragujevac	7752.30	41,745.42
4.	Krupanj	3664 m	7344,83 m	1611,6 m izvedeno kanalizacionih kolektora.
5.	Kladovo	1,437.00	5,279.00	2 aktivna gradilišta
6.	Lazarevac	19050 m	24753.75 m	9884 m izvedeno kanalizacionih kolektora.
7.	Mionica	11347 m	19079 m	1354m izvedeno kanalizacionih kolektora
8.	Obrenovac	17895,33 m	98389,73 m	11810,1 m izvedeno kanalizacione mreže .
9.	Svrljig	918,8	6040
10.	Varvarin	8262,45	44738,63
11.	Vranje	5202,55	141675
12.	Kučevo	3.494,00	17.428,50	2 aktivna gradilišta
13.	Novi Sad	25.657,19	42.072,51	2 aktivna gradilišta
14.	Novi Bečej	38.531,92	46.535,25	2 aktivna gradilište.
15.	Banja Vrujci	3607,29 m	8498,0 m	Banja Vrujci-3595,86 m izvedeno kanalizacione mreže
16.	Veliki Crljeni	6145	52597,59	3156m izvedeno kolektora.

Kraljevo sve bliže Regionalnom centru za upravljanje otpadom

Posted on 27. avgust 2022. by administrator

Kraljevo, Vranjačka banja i Trstenik nikada nisu bili bliži rešenju problema sa deponovanjem otpada. Nakon sastanka koji je održan u Kraljevu na kom su jasno definisani naredni koraci za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom (RCUO), oko 180 000 stanovnika pomenutih mesta mogu očekivati i završetak projektovanja za godinu dana.

Predstavnici projekta „Čista Srbija“ održali su sastanak u Kraljevu sa predstavnicima grada, Okruga i Javnog komunalnog preduzeća na kome su definisani naredni koraci kako bi se što ranije pristupilo izgradnji RCUO.

Projektom „Čista Srbija“ predvidjeno je da RCUO obuhvati Vrnjačku banju, Kraljevo i Trstenik , a sam Centar biće izgradjen u Kraljevu koje nema svoju deponiju već samo smetlište. Projekat izgradnje RCUO obuhvata ne samo izgradnju dve ćelije kapaciteta do 500 000 tona već i prateće neophodne delove kao što su reciklažni centar i transfer stanica kako bi se količina deponovanog smeća smanjila i iskoristile mogućnosti reciklaže.

Jedna od ključnih stvari vezanih za sam RCUO je činjenica da projekat koji trenutno radi AG Institut iz Novog Sada podrazumeva zaštitu podzemnih voda od zagadjenja , ali i krovni pokrivač koji ne dozvoljava da se deponovani otpad ispira i potom završi u tamošnjim površinskim vodama i okolnom zemljištu.

Površina koju će obuhvatiti RCUO u Kraljevu obuhvata 25ha, a u narednim danima predstavnici projekta „Čista Srbija“ sa preduzećem Srbija vode dogovoriće najbolje prihvatljivo rešenje vezano za nivelaciju terena koje ujedno treba da smanji i same troškove izgradnje. Jedan od zadataka i obaveze Kraljeva jeste da završe svoj plan Detaljne regulacije i u njega implementiraju Regionalni centar za upravljanje otpadom čija se vrednost procenjuje na 20 miliona evra.

Regionalni centar za upravljanje otpadom u Kraljevu jedan je od četiri Centra čija je izgradnja obuhvaćena projektom „Čista Srbija“ dok su ostali Centri predvidjeni u Kragujevcu, Nišu i Pančevu.

Kurir: 3 miliona gradjana Srbije dobija kanalizaciju

Posted on 24. avgust 2022.7. decembar 2022. by administrator

U izgradnju 7.000 kilometara kanalizacione mreže u narednih pet godina biće uloženo više od četiri milijarde evra, a do kraja ove godine biće završena još četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Do kraja godine biće završena izgradnja četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) na teritorijama opština Knić, Mionica i Lajkovac, dok će u narednih pet godina u našoj zemlji biti izgrađeno 7.000 kilometara kanalizacione mreže, u šta će biti uloženo više od četiri milijarde evra, potvrđeno je Kuriru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nezapamćena suša koja je pogodila srpske reke, a zatim obilne padavine koje zapušuju kanalizacione otvore poslednjih dana otvaraju i pitanje kvaliteta vodotokova kao i kapaciteta kanalizacione mreže u Srbiji, posebno imajući u vidu da na kanalizacioni sistem još nije priključeno čak tri miliona građana, što je skoro pola stanovništva Srbije.

Takođe, činjenica je da veliki broj gradova u našoj zemlji nema sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, pa se u reke i jezera direktno izlivaju kompletna kanalizacija i industrijske otpadne vode, dok komunalne vode iz domaćinstva do reka dolaze putem kanalizacije. Takođe, i poljoprivreda doprinosi zagađenju zemlje i vode kroz upotrebu veštačkog đubriva i ostalih hemijskih supstanci koje se koriste.

Upravo zbog toga pitali smo nadležne sa li će i kada Srbija konačno stati na put izlivanju fekalija direktno u reke i time rešiti jedan od većih ekoloških problema.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovaraju da je samo u toku ove godine planirano da po dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda budu izgrađena na teritorijama Opština Knić, Mionica i Lajkovac.

– Cilj je da preko 80 odsto Srbije ima modernu kanalizacionu mrežu i da se izgradi preko 250 prečišćivača. Reč je o najvažnijem ekološkom projektu od koga bukvalno zavisi budućnost naše zemlje, obezbeđivanja redovnog vodosnabdevanja i pristupa najvažnijem resursu budućnosti – čistoj vodi. Izgradnjom nove komunalne infrastrukture iz temelja se menja ekološka slika Srbije.

Teški otrovi

U vodu se izlivaju tone cinka, olova, arsena…

Kroz otpadne vode u Srbiji se u reke godišnje izlije 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova, 11 tona nikla, podaci su iz Agencije za zaštitu životne sredine, iz koje poručuju da količina ovih otpada ima tendenciju povećanja.

Cilj je da u sledećih pet godina u Srbiji izgradimo 7.000 kilometara kanalizacione mreže i ovo je apsolutno projekat koji pokazuje istinsku brigu za dobrobit građana i budućnost naše dece – navode iz ministarstva.

Preciziraju da se novih 300 kilometara kanalizacione mreže od planiranih 600 koji se grade na prvih 16 lokacija u okviru projekta „Čista Srbija“ nalazi u: Mionici, Banji Vrujci, Lajkovcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Velikom Crljenu, Krupnju, Kragujevcu, Kniću, Novom Sadu, Novom Bečeju, Varvarinu, Svrljigu, Vranju, Kladovu, Kučevu.

BROJKE

250 prečišćivača vode dobiće Srbija

7.000 kilometara nove kanalizacione mreže dobiće građani Srbije

– Samo u okviru projekta „Čista Srbija“ planirano je da se ulože ogromne četiri milijarde evra i na taj način izgradi najsavremenija infrastruktura u domenu otpadnih voda i samim tim da stanemo uz rame s najrazvijenijim evropskim zemljama. Na ovaj način će biti rešen problem s kojim se suočava oko tri miliona stanovnika u Srbiji, čija domaćinstva nisu priključena na kanalizacioni sistem i koji danas u 21. veku i dalje koriste septičke jame – poručuju nadležni.

Podsećaju da se projekat „Čista Srbija“ sprovodi na 89 lokacija i da podrazumeva izgradnju 5.000 kilometara kanalizacione mreže i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda.

Dobar primer

PPOV u Kruševcu i Vranju

Ministar infrastrukture Tomislav Momirović podseća za Kurir da je pre nekoliko meseci pušteno u rad jedno od najmodernijih postrojenja te vrste u Evropi – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu i Vranju.

– Tu smo obezbedili da se otpad ne izliva u reke i da sačuvamo biljni i životinjski svet i bukvalno budućnost tih regiona. Nećemo sad da gledamo ko je kriv što to ranije nije urađeno, već moramo da insistiramo da se ovi projekti koje je pokrenuo lično predsednik Vučić završe, jer će oni promeniti ekološku sliku širom naše lepe Srbije, i u slivu reke Kolubare i na teritoriji Zapadne Morave, i pored Tise i kraj Dunava. Kao što smo uspeli da revitalizujemo i sačuvamo reku Pek, tako ćemo da uradimo i sa ostalim našim rekama. To je zadatak naše generacije i neizmerno sam ponosan što sam deo njegove realizacije.

– Kroz ostale projekte u Ministarstvu građevinarstva takođe gradimo PPOV. Kroz program nemačke KFW banke gradimo devet PPOV i 163 kilometara kanalizacione mreže, kroz program sa vladom Mađarske gradimo 10 PPOV i 351 kilometar kanalizacione mreže, a i Ministarstvo za zaštitu životne sredine kroz svoje programe gradi još 27 PPOV, kroz saradnju sa IPA fondovima se gradi još nekoliko PPOV, a takođe nekoliko se gradi i kroz privatno-javno partnerstvo – navode iz Ministarstva infrastrukture.

Izvor/tekst I foto: Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Kroz “Čistu Srbiju” do realizacije strateških ciljeva

Posted on 20. avgust 2022.7. decembar 2022. by administrator

Projekat “Čista Srbija” jedan je od ključnih projekata Vlade Srbije kroz koji se sprovode strateški ciljevi upravljanja vodama i otpadom u našoj zemlji.

Strategijom upravljanja vodama Republike Srbije do 2034. godine ocenjeno je da

– od 8,5 milijardi evra potrebnih infrastrukturnih ulaganja u sektoru voda,

-čak 81% sredstava treba uložiti za unapređenje sistema vodosnabdevanja, sakupljanja i kanalisanja fekalnih i atmosferskih voda

Strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije do 2025. godine ocenjeno je da

-od 1,2 milijarde evra potrebnih infrastrukturnih ulaganja u sektoru upravljanja otpadom,

-69% sredstava treba uložiti za izgradnju sistema za sakupljanje i odlaganja komunalnog otpada i

-21% sredstava za sanaciju i rekultivaciju postojećih nesanitarnih deponija

Projekat “Čista Srbija” je uključen u program „Srbija 2020-2025“, koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina, što potvrđuje njegov izuzetan značaj i naglašava potrebu za hitnom realizacijom, a kreiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje.

Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je oko dva i po miliona u 69 jedinica lokalne samouprave.

Visoki ekološki standardi koje postavlja realizacija projekta “Čista Srbija” ključni su za budućnost naše zemlje , a izmedju ostalog i jedan od osnovnih preduslova za priključenje Evropskoj uniji.

Janković: Radovi u Mionici odgovor na ekološke probleme

Posted on 19. avgust 2022. by administrator

Uprkos visokim temperaturama, radovi na izgradnji kanalizacione mreže su nastavljeni na tri lokacije u Mionici.

Predsednik Opštine Mionica Boban Janković kaže da i Mionica i Banja Vrujci moraju imati kanalizacionu mrežu.

“Mionica i Banja Vrujci moraju imati kanalizacionu mrežu. Tu nema kompromisa. Ranije je to bio samo jedan od problema, a mi smo danas pronašli rešenje. Na vreme smo pripremili potrebnu dokumentaciju i Mionica je prva opština u Srbiji u kojoj je krenula realizacija projekta „Čista Srbija“, rekao je Janković prilikom obilaska radova .

Na ovom području, projektom “Čista Srbija” predvidjena je i izgradnja dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda .

“Ovo je Naš odgovor na ekološke probleme. To su projekti vredni 1.2 milijarde dinara koje investira Vlada Republike Srbije, a koji će daleko poboljšati zdravstvenu i ekološku sliku naše opštine”, rekao je Janković.

Novo gradilište – Radovi na još jednoj lokaciji u Kladovu

Posted on 19. avgust 2022.7. decembar 2022. by administrator

U Kladovu počeli radovi na izgradnji fekalne kanalizacije na još jednoj lokaciji. Radove je obišao predsednik opštine Kladovo Saša Nikolić.

Radovi na izgradnji kanalizacione mreže počeli su u Ulici Obala Rita koja je jedna od šest lokacija na kojima se realizuje projekat “Čista Srbija”. Radovi se izvode u dužini od 2.992,00 metra.

Predsednik Opštine Kladovo Saša Nikolić kaže da je nedostatak kanlaizacije meštanima stvarao ogromne probleme: “Sada će ti problem biti rešeni. Radovi se sprovode u pet ulica, biće povezane i poprečne, na oko 3 kilometra ugradiće se cevi prečnika 200 i 250 milimetara i izgrađeno 96 šahti”, naveo je Nikolić.

Projektom “Čista Srbija” predvidjeno je da u Kladovu bude izgradjen 41 kilometar kanalizacione mreže i dva postrojenja za preradu otpadnih voda u prigradskom naselju Kostol i u MZ Podvrška.

Fekalnu kanalizaciju osim meštana naselja Rit na gradskoj periferiji dobiće i stanovnici Velike Vrbice kao i stanari u delu Brze Palanke, Rtkova i Korbova, dok će novu kanalizacionu mrežu dužine 11 kilometara dobiti stanovnici u naselju Podvrška.

Vrednost svih radova u Kladovu je 21,3 miliona evra .