april 2022 Archives

“Čista Srbija” – zdrav odnos prema vodama

Posted on 27. april 2022. by administrator

Koliko nedostatak kanalizacione mreže ugrožava vodotokove u našoj zemlji najbolje ilustruju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, jer otpadne vode u Srbiji u jednoj godini sadrže 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova i 11 tona nikla, sa tendencijom njihovog povećanja.

Samo na području Beograda, postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav.

Na status površinskih voda Srbije ogroman pritisak vrše izlivi neprečišćenih komunalnih i industrijskiih otpadnih voda.

Procena je da je ukupna produkcija otpadnih voda u Srbiji oko 3,5 miliona metara kubnih na dan.

Zagadjenje vode najčešće je posledica nekontrolisanog ispuštanja zagadjujućih materija različitog porekla.

Naše vode zagadjujemo:

-industrijskim otpadnim vodama

-otpadnim vodama domaćinstava

-vode sa farmi I poljoprivrednih gazdinstava na kojima se koriste pesticide

-vodama koje se slivaju sa gradskih ulica

Postojeći stepen sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u Republici Srbiji je na značajno niskom nivou. U skladu sa interesima i ciljevima Republike Srbije za zaštitu kvaliteta površinskih i podzemnih voda, zaštitu izvorišta vodosnabdevanja, očuvanja zdravlja stanovništva i zaštite životne sredine u celini, obezbeđuju se i finansijska sredstva za ispunjenje ovih ciljeva, odnosno za finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata za zaštitu voda od zagađivanja. Srbija menja svoj odnos prema vodama!

Zato -“Čista Srbija”

Da li nam je priroda deveta rupa na svirali

Posted on 27. april 2022. by administrator

Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo, voda koju pijemo, kao i klima, koja čini našu planetu pogodnom za život, sve to dolazi iz prirode. Nažalost, u Srbiji ne marimo mnogo za prirodu, što se ogleda u kvalitetu vazduha, zagađenosti zemljišta i voda, velikom broju divljih deponija.

Autor popularne emisije Sasvim prirodno Jovan Memedović kaže da je poljoprivredno zemljište toliko degradirano da se postavlja pitanje i kako ćemo se uopšte vratiti na neki normalan kolosek.

„Mora se raditi da se poveća stočni fond i da se te životinje drže na pašnjacima kako bi one same povratile kvalitet zemljišta. To rade sve zemlje na svetu. Konstantnom upotrebom pesticida i ostalih hemikalija, zemlja se jednostavno ispostila“, objašnjava Memedović.

Što se zagađenosti vazduha tiče, ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov, navodi da Srbija ima nekoliko gradova koji beleže rekordne stope zagađenosti – Beograd, Niš, Smederevo, Bor, Valjevo…

Primaran razlog tome jeste što Srbija u najvećoj meri koristi energiju proizvedenu iz uglja, a najveći zagađivači su termoelektrane.

„Uprkos tome što se dosta priča o zagađenosti vazduha, izostaje bilo kakva akcija u vezi s tim. Primera radi, u Valjevu je od početka ove godine 90 dana zabeleženo prekomerno zagađenjea. Trenutno je u gradu inicijativa da se na samo 130 metara od Doma zdravlja izgradi još jedna benzinska pumpa preko puta postojeće“, navodi Kristina Cvejanov.

Niska svest ljudi

Trend da građani izlaze na ulice da bi nešto doveli u red je, prema mišljenju Memedovića, zapravo dodatni problem za sve, ne samo za njih koje to tišti već i za širu zajednicu.

„To je problem koji traje decenijama, nismo edukovali mlađe generacije, nismo ih naučili kako treba. Ni oni koji danas vode državu, ni oni koji su je vodili pre 15-20 godina nemaju osećaj da treba sačuvati prirodu, već gledaju da podignu privredni rast“, kaže popularni novinar i aktivista.

Posebno veliki ekološki problem je zagađenost voda. Čak ni Beograd nema prečišćivač otpadnih voda, već se kanalizacija direktno odliva u reke. Srpska prestonica je najveći grad u Evropi bez postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Samo 16 odsto voda se u Srbiji prečišćava, dok je 55 odsto domaćinstava prikačeno na septičke jame. Procenjuje se da oko milion stanovnika u Srbiji nema pristup pijaćoj vodi. Zrenjanin je najpoznatiji po tome da je grad koji 18 godina nema pijaću vodu“, kaže ekspertkinja za upravljanje otpadom.

Kristina Cvejanov, ipak, ostavlja prostora za optimizam, jer se u okviru projekta „Čista Srbija“ planira izgradnja 74 prečistača za otpadne vode.

Više od 3.500 divljih deponija

U Srbiji je zvanično registrovano 3.640 divljih deponija, a procenjuje sa da je ovaj broj mnogo veći. Čak na 13 odsto naseljene teritorije Srbije nema usluge odnošenja smeća.

„Alarmantno je to što mi kao država proizvedemo čak šezdeset miliona tona otpada, uključujući rudarski otpad koji je najdominantniji, a iz domaćinstava u životnu sredinu od 2,5 miliona tona u životnu sredinu. U Srbiji ne postoje postrojenja koja bi otpad mogla da koriste kao energent“, objašnjava Kristina Cvejanov.

Najgore od svega je što je većina deponija nesanitarne prirode.

Preuzeto:RTS

Evropske tehnologije okosnica projekta „Čista Srbija“

Posted on 26. april 2022.7. decembar 2022. by administrator

Srbija na žalost nije zemlja koja se može pohvaliti ispoštovanim ekološkim standardima Evrope i razvijenih zemalja sveta. Projekat „Čista Srbija“ je jedan od načina da evropski standardi budu dostignuti i naša prirodna bogatstva sačuvana za sve buduće generacije.

Projekat ČISTA SRBIJA obuhvata dva projekta: Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i projekat izgradnje infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji. U okviru ovih projakata predviđena je izgradnja kanalizacione mreže ukupne dužine 5.206.679,31m i 165 postrojenja za preradu otpadnih voda koji obuhvataju oko 3.000.000 stanovnika, na 89 lokacija.

Takođe, projekat će obuhvatiti sanaciju, rekonstrukciju, rekultivaciju i izgradnju centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Pančevu sa dva termovalorizatora ( postrojenja koja će od otpada proizvoditi elektičnu i toplotnu energiju).

Radovi su već započeti i odvijaju se na 16 lokacija u 14 JLS (Novi Sad, Kragujevac, Knić, Novi Bečej, Kučevo, Obrenovac, Lazarevac, Mionica, Svrljig, Kladovo, Lajkovac, Vranje, Krupanj, Varvarin) na kojima se gradi kanalizaciona mreža ukupne dužine 680,344.36m i 26 postrojenja za preradu otpadnih voda, koji obuhvataju 195.100 stanovnika.

Na pomenutih 16 lokacija do sada je već izgrađeno skoro 60.0000 m kanalizacione mreže. Postrojenja za preradu otpadnih voda za sve lokacije su u fazi projektovanja.

U tekućoj 2022. godini planirano je otvaranje još 21 lokacije za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda širom RS.

Ceo projekat je i inicijalno osmišljen kao POJEKAT ZAŠTITE SRPSKIH REKA , pre svega sve tri Morave, Drine i Kolubare.

Realizacija samog projekta za državu Srbiju od izuzetnog je značaja, jer se naša zemlja upravo sada nalazi u najvećoj i finansijski najzahtevnijoj fazi u oblasti zaštite kvaliteta voda, a ona se ogleda u izgradnji skoro 6.000 kilometara nove kanalizacione mreže i izgradnji preko 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih ministarstvo gradjevine gradi skoro 200 postrojenja (pored „Čiste Srbije“, u ovoj oblasti se realizuju još dva projekta- projekat sa KFV bankom i sa Mađarskom državom).

Na ovaj način biće rešen problem 3.000.000 stanovnika u preko 90 gradova i opština u Srbiji.

Zvanični podaci ukazuju da se u Republici Srbiji prečisti manje od 8% komunalnih otpadnih voda pre ispuštanja. To je posledica malog broja postrojenja koja su u funkciji i obezbeđuju odgovarajući stepen prečišćavanja, a time i zadovoljavajući kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u okruženje.

Najveći zagađivači voda jesu komunalne i industrijske otpadne vode koje se ispuštaju direktno u vodotokove, bez prethodnog tretmana.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema podacima iz 2020. godine je iznosio 14,1% u 2018. godini, od čega je 13,1 % povezano najmanje na sekundarni tretman.

Dodatni problem je nedovoljno razvijena kanalizaciona mreža, što ima za posledicu nizak nivo sakupljanja komunalnih otpadnih voda.

Nesporna je činjenica, da je svega oko 1 572 314 domaćinstava priključeno na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji, dok ostatak domaćinstava koristi septičke jame.

Kao posledica niskog stepena sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, u vodotocima Srbije prisutan je nedopustivo visok sadržaj potencijalno toksičnih elemenata i prema nivou maksimalne dozvoljene koncentracije i učestalosti njenog pojavljivanja.

Poseban problem predstavljaju otpadne vode iz privrede, koje se veoma često upuštaju u sisteme za odvođenje otpadnih voda iz naselja bez ikakvog tretmana i kontrole kvaliteta, što dodatno opterećuje postojeće sisteme.

Prečišćavanje komunalnih otpadnih voda prepoznato je kao jedan od prioriteta u Republici Srbiji, nalazi se u svim strateškim dokumentima i nezaobilazan je deo zvanične politike koja analizira oblast voda. U procesu definisanja pregovaračke pozicije za poglavlje 27. identifikovano je kao finansijski najzahtevnija oblast koja nosi dve trećine svih ulaganja u vodni sektor.

Navedene činjenice su opšte poznate i upravo su one motiv ministarstva gradjevine i samog projekta, da Srbija sačuva svoja prirodna bogatstva , poboljša standard života gradjana i doprinese opštim naporima i težnjama da postanemo deo porodice evropskih naroda.

Izgradnja kanalizacione mreže u grdovima i opštinama Srbije biće zaokružena izgradnjom Postrojenja za preradu otpadnih voda (PPV). Kada je reč o izgradnji pomenutih postrojenja, važno je istaći da projekat predvidja primenu najboljih i dokazanih tehnologija za naše uslove, tehnologiju najeminentnijih svetskih proizvođača. Važno je istaći da sve tehnologije koje su već u postupku projektovanja su primenjene u evropskim gradovima.

Projekat „Čista Srbija“ predvidja primene SBR, MBR i MMBR tehnologije. Podsećamo, da tehnologija koja će biti primenjena u projektu već je implementirana od strane evropskih kompanija u Raškoj, Kruševcu, Čajetini .

Samom početku realizacije projekta „Čista Srbija“ prethodio je niz stručnih analiza svih dostupnih i široko primenjivanih tehnologija . Tri su ključna parametra na osnovu kojih su uradjene analize i to:veličina postrojenja koje zavisi od veličine grada, recipijent i kvalitet ulazne neprečišćene vode.

Pomenute analize uradili su najeminentniji srpski profesori čiji se angažman nije završio analizom već su upravo oni lica koja sa stanovišta struke, učestvuju i prate realizaciju projekta.

NAŠA ZEMLjA MORA BITI ČISTA – NAŠE REKE MORAJU BITI BISTRE – VODA KOJU PIJEMO ZDRAVA I ISPRAVNA – ZDRAVLjE NAŠIH GRAĐANA JE PRIORITET I OSNOVNI CILj OVIH PROJEKATA

Momirović:Obrenovac dobija 100 kilometara kanalizacione mreže

Posted on 26. april 2022. by administrator

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je danas u Obrenovcu da će na teritoriji te opštine biti izgrađeno 100 kilometara kanalizacione mreže i dve fabrike za preradu otpadnih voda. U Opštini Obrenovac do sada je završeno oko 40km kanalizacione mreže.

Ministar Tomislav Momirović obilazeći radove na realizaciji projekta “Čista Srbija” u Obrenovcu posebno je istakao da je samo osam posto stanovništa naše zemlje pokriveno postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. „Trenutno gradimo na 16 lokacija i u prethodna dva meseca smo izgradili 60 kilometara kanalizacione mreže. Koliko smo u zaostatku kada je rec o komunalnoj infrastrukturi govori podatak da je samo osam odsto stanovništva ove zemlje pokriveno postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Mi to moramo da promenimo, da očistimo naše reke, da otpadne vode preradimo i u prirodu izbacimo čistu vodu“, rekao je Momirović tokom obilaska gradilišta.

Moirović je naglasio je da su nam uzalud brze pruge i autoputevi ukoliko uništimo prirodu.

“Ovaj projekat koji sprovodimo u Obrenovcu je najveći ekološki projekat u istoriji naše zemlje i ja lično i cela Vlada i politički sistem na čelu sa predsenikom Aleksandrom Vučićem se nećemo zaustaviti dok ne završimo ovaj projekat”, rekao je Momirović.

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković rekao je da je

U Obrenovcu je do sada završeno 40 kilometara kanalizacije koja je obuhvatila naselja: Šljivica, Belo Polje, naselje Braće Jugović, pravce prema Valjevu i Ubu,naselje Zvečka, kao i duž puta za Šabac.

“Dodali smo tome i naselja Urovci i Krtinska i kruna tog procesa treba da bude izgradnja fabrike za preradu otpadih voda. Zahvaljujući Vladi Srbije, gospodi Jeremiću i Tomislavu Momiroviću dobićemo dve fabrike u našem gradu.Fabrika za preradu otpadnih voda će se nalaziti između izletišta „Zabran“ i autputa, zbog čega je važno da bude urađena po najvišim ekološkim standardima, kvalitetna i dugotrajana”, rekao je predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

Čučković je izneo I zanimljiv podatak da su cene kuća u delovima Obrenovca gde su izgrađeni kanalizacija i toplovod skočile za 30 procenata, što je, po njegovom mišljenju, još jedan razlog za završetak tog projekta.

Predsednik Opštine, Čučković, je najavio da nastavak radova od 1.jula predvidja Baričku Reku i ulice Miroslava Čamdžije, Grobljansku i sve ulice koje gravitiraju ka tom delu Obrenovca, čime bi bile izvršene pripreme za puštanje u rad kompletnog sitema.

Vesić: Prioritet izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda

Posted on 19. april 2022. by administrator

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić prilikom obeležavanja 20 godina postojanja Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd, posebno istakao značaj projekta “Čista Srbija” za Beograd i izneo podatak da na području Beograda postoji 119 direktnih kanalizacionih ispusta u reke Savu i Dunav.

Vesić je rekao da je shodno sadašnjoj situaciji sa kanalizacionim ispustima i samom kanalizacionom mrežom izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda od izuzetnog značaja i za naše reke i za sam život gradjana. Rešenje problema Vesić vidi i u realizaciji projekta “Čista Srbija”.

“To ne radi nijedan veliki grad u Evropi i to mora da se promeni. Potrebno je da izgradimo pet fabrika za preradu otpadnih voda. Počela je izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu, koja će omogućiti smanjenje ispuštanja kanalizacije u Savu i Dunav za 80 odsto. Vrednost prve faze radova je 281 milion evra, a druga će koštati između 400 i 600 miliona evra, u zavisnosti od toga da li će biti izabrana tehnologija sa spaljivanjem mulja ili ne. Radimo dve manje fabrike za preradu otpadnih voda u Ostružnici i Obrenovcu, a kroz projekat „Čista Srbija” još 500 kilometara kanalizacije, od čega 100 u Obrenovcu, preko 70 kilometara u Lazarevcu sa dve fabrike, dok će u centru Mladenovca biti izgrađena četiri manja postrojenja za preradu otpadnih voda. Četiri mesne zajednice u Sopotu će takođe dobiti kanalizaciju tako da polako dovodimo u red kanalizacioni sistem, a što je još važnije, u to je uključena i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda. Pored Velikog sela, Ostružnice i Obrenovca, fabrike za preradu otpadnih voda gradiće se još u Batajnici i Grockoj”, istakao je Vesić.

Izgradnja kanalizacione mreže i fabrika za preradu otpadnih voda što podrazumeva projekat “Čista Srbija”, u saglasnosti je sa “Zelenom agendom” koju je Srbija prihvatila u novembru 2020. godine.

Radinović: Saniraćemo višegodišnji nemar

Posted on 19. april 2022.7. decembar 2022. by administrator

Za poslednjih pola veka niko se nije odvažio da sistemski reši kanalizacionu mrežu u ovom delu Srema, koja ne podrazumeva samo mogućnost priključivanja svakog domaćinstva, već i njene regionalne odvode i prečistač na Dunavu. Opština Stara Pazova je među prvima od 65 lokalnih samouprava na mapi srpsko-kineskog projekta nazvanog „Čista Srbija“ koji je nedavno predstavio Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović:

“Planiramo da izgradimo 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda. Samo u ovoj godini ćemo uložiti 400 miliona evra, od toga za kompletnu kanalizaciju u opštinama Stara Pazova i Inđija čak 70 miliona”- dodao je Momirović prilikom poslednje posete Staroj Pazovi.

Projekat podrazumeva da će u četiri urbane celine- Staroj Pazovi, Novoj Pazovi, Novim Banovcima i Starim Banovcima svako domaćinstvo imati priključenje na kanalizacionu mrežu, a na Dunavu će biti prečistač. Počinje se prvo od regionalnog kolektorskog pravca koji se urušio pre 17 godina u delu između Stare i Nove Pazove, kaže Đorđe Radinović, predsednik opštine Stara Pazova:

“Ovo je međuopštinski kolektor Inđije i Stare Pazove a imamo nedavne političke napade na ovu temu samo na opštinu Stara Pazova. Sve je rađeno pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast, i to su tada radili i sprovodili oni koji danas praktično napadaju ovu vlast.

Na sudu je dokazano da su tada postavljene neadekvatne cevi koje su vrlo brzo popucale u dužini od skoro 4 kilometara.

Tužbom smo od GP “Planum” naplatili 100 miliona koji su nam sad na računu, a za sanaciju cele dužine kolektora je potrebno 500 miliona. U saradnji sa Ministarstvom radimo prvi kilometar kanalizacionog voda od Železničke stanice u Novoj Pazovi kako bi ona mogla da funkcioniše. Uradili smo projektnu dokumentaciju za sledeći kilometer voda, koji uskoro počinjemo da radimo i tada ćemo napraviti presek da vidimo dokle smo stigli, praktično do nadvožnjaka za Vojku, i još malo dalje od njega. Nakon toga nastavićemo i dalje jer ko zna šta će sve popucati i na trasi ka Železničkoj stanici Stara Pazova.

Regionalni vod će se prvo završiti jer i Inđija ima takođe svoj deo kanalizacije u programu “Čista Srbija” a nemoguće je uraditi kanalizaciju u jednoj i drugoj opštini pre nego što se on završi” – istakao je Radinović.

U lokalnoj samoupravi kažu da rade punom parom na pripremi dokumentacije kako bi radovi što pre počeli. Građani sa nestrpljenjem očekuju realizaciju projekta kada će svako imati pristup kanalizacionoj mreži, otvorenih fekalnih tokova neće biti, a u Dunav će se izlivati čista voda, kako dolikuje sredini u kojoj žive.

Preuzeto: vojvodjanski.com

NALED, GIZ i Esotron prikupili 1.300 tona otpada od hrane

Posted on 15. april 2022. by administrator

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane premašio je cilj, tako da je na kraju izazova sakupljeno gotovo 1.300 tona, saopšteno je danas na promociji projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, u okviru kog je realizovan izazov.

„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini. Izuzetno smo ponosni što smo među ugostiteljima naišli na veliki odziv i uspeli da realizujemo izazov, za koji verujemo da je korak u pravom smeru ka očuvanju naše životne sredine“, poručio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u.

Iako su generacije kod nas vaspitavane da se hrana ne baca, Srbija je po količini organskog otpada koji nastaje u domaćinstvima iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.

U cilju daljeg podizanja svesti među građanima, NALED je zajedno s kompanijom Esotron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ organizovao radionicu u pivari Kabinet na Kosmaju, na kojoj su predstavljene prednosti odvojenog sakupljanja ostataka hrane i rezultati izazova.

U dvostrukoj ulozi šefa kuhinje i vodiča kroz pravilnu separaciju organskog otpada našao se čuveni kuvar Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, koji je tokom pripreme ručka i demonstracije razvrstavanja ostataka hrane biljnog i životinjskog porekla u odvojene kante, preporučio racionalniju nabavku namirnica i njihovu upotrebu jer se često dešava da građani bacaju potpuno jestivu hranu jer se približio istek roka.

Njemu se pridružio Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron, koji je istakao da se samo u Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, čiju veliku većinu čini organski otpad iz kojeg se ispušta metan i dovodi do učestalih požara.

„Pravilnim upravljanjem otpada možemo da eliminišemo taj problem. Otpad koji se odvaja u kante koje servisira kompanija Esotron nikada neće doprineti zagađenju životne sredine, već će biti iskorišćen za dobijanje čiste zelene energije. Nutritivna kaša dobijena od otpada prolazi kroz anaerobni tretman, kojim se eliminiše metan, a potom koristi za proizvodnju energije“, rekao je Gligić, dodajući da kompanija nedeljno pokriva 4.000 lokacija koje generišu velike količine organskog otpada.

Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.

„Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.

Prema njenim rečima, pored harmonizacije domaćih sa evropskim propisima, ključna preporuka projekta je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve one koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Cirkularna ekonomija predstavlja okosnicu rada NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, koji trenutno sprovodi i projekte ka boljem upravljanju staklenim otpadom i istrošenim baterijama i sijalicama. Na radionici je najavljeno i uvođenje smart-depozit sistema za sakupljanje ambalaže u pilot opštini u Zrenjaninu.

NALED

SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja

Posted on 15. april 2022. by administrator

Sokobanjsko ekološko društvo (SED) iniciralo je izradu Lokalnog akcionog plana upravljanja otpadom za narednih deset godina, koji je prošle nedelje i predstavljen javnosti. Javni uvid u plan je moguć do 15. aprila, a nakon toga će se o njemu izjasniti Skupština ove opštine.

Kako bi rešili problem upravljanja otpadom Sokobanjsko ekološko društvo pokrenulo je inicijativu „Za čistiju Sokobanju“. Analiza podataka koje su prikupili tokom trajanja projekta ukazuje da je loša situacija u ovoj oblasti posledica stihijskog rešavanja problema od strane nadležnih, navode iz ove organizacije.

SED je zato inicirao izradu Lokalnog akcionog plana koji je radila radna grupa sastavljena od članova Opštinske uprave, članova Sokobanjskog ekološkog društva, zainteresovanih strana, građana, ali i firmi i drugih organizacija iz Sokobanje. Za pisanje plana angažovali su i stručnjaka, koji im je dao predloge i moguća rešenja.

„Plan sadrži uokvirene predloge, probleme i okvire rešenja upravljanja otpadom. Svi oni biće vezani za regionalnu deponiju ‘Keleš’ kod Niša. To je nešto što je dugo planirano, ali se tek sada kreće sa tim. Cilj je da se napravi jasan plan aktivnosti koje treba da se sprovedu da bi se unapredio sistem upravljanja otpadom, a regionalna deponija, kada počne sa radom, će umnogome olakšati posao. Tu je i finansijski plan, koji je takođe bitan“, kaže Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Javni uvid u plan dostupan je do 15. aprila, a posle toga se, kaže, prosleđuje Skupštini uz izveštaj sa javnog uvida i prezentacije na odlučivanje. Skupština ima 30 dana da usvoji ili odbije plan. Važenje plana je 10 godina, i on, kako dodaje Vučić, predviđa sve mere i načine upravljanja otpadom u narednih 10 godina, od 2022. do 2032. godine.

„Naša očekivanja od plana jesu da dobijemo rešenja i način upravljanja otpadom na teritoriji Sokobanje u narednom periodu kako bi rešili ovaj problem. Takođe, oćekujemo da nam daju finansijsku analizu realizacije od njihovih rešenja u periodu za koji važi ovaj plan“, dodaje član Sokobanjskog ekološkog društva Petar Vučić.

SED mapirao 103 divlje deponije na teritoriji opštine Sokobanja

Pre par godina Sokobanjsko ekološko društvo mapiralo je 103 divlje deponije na teritoriji ove opštine. Jedan od glavnih problema predstavlja i sanitarna deponija gde se odlaže sav otpad sa gradskog područja koja je na obali reke i nesanitarnog je karaktera.

„Mi kao članovi Sokobanjskog ekološkog društva primetili smo da uzrok problema nije taj što se malo ulaže u ovu oblast, već u tome da se rešavanju problema pristupa stihijski, ad hoc, bez nekog plana i strateške procene tako da mislimo da je ovo prvi korak u rešenju ovog problema“, dodaje Vučić.

Projekat „Tvoje mesto u Srbiji“ im, dodaju, mnogo znači. Pored finansijske podrške znači i im ona institucionalna, odnosno podrška razvoju Sokobanjskog ekološkog društva.

Projekat su iskoristili za obuku članova ove organizacije, a osnovali su i Društveni centar za čistiju Sokobanju, gde su zaposlili jednog koordinatora. Ističu da će nastaviti da se bave otpadom u Sokobanji kroz primere dobre prakse i implementacijom i realizacijom na terenu. Takođe, radiće na jačanju svoje organizacije i edukaciju mladih i posebno dece u zajednici.

InfoMirc

Projekat „Čista Srbija“ u punom zamahu

Posted on 14. april 2022.7. decembar 2022. by administrator

Radovi na realizaciji projekta “Čista Srbija” napreduju po predvidjenoj dinamici. U 15 Opština na više lokacija u toku je izgradnja kanalizacione mreže, dok se otvaranje novih gradilišta u tim opštinama priprema. Prošle nedelje radovi su počeli I u Banji Vrujci.

Dok se u Opštinama sa kojima su potpisani ugovori radovi već izvode, brojne Opštine I gradovi u Srbiji intenzivno rade na prikupljanju neophodne dokumentacije kako bi i sa njima bili potpisani ugovori.

Kako je u više navrata do sada najavio ministar Tomislav Momirović I u ovoj godini biće potpisani novi ugovori sa Opštinama koje su već završile administrativni deo poslova. “Plan je da u narednih pet godina u 80 opština Srbije izgradimo kanalizacionu infrastrukturu I Postrojenja za preradu otpadnih voda”, rekao je Momirović.

RB.	Gradilište	Dužina sad koja se radi metri	Ukupna dužina metri
1.	Lajkovac	2.869,91	32.165,65
2.	Knić	1439.83	34390.80
3.	Kragujevac	3115.50	41745.42
4.	Krupanj	1.213,90	7.344,83
5.	Kladovo	4.038,69m	40.0600,27m
6.	Lazarevac	159,06	25.052,88
7.	Mionica	850,47	10.581,00
8.	Obrenovac	6.393,00	98.389,73
9.	Svrljig	837	6040
10.	Varvarin	27041	44738.63
11.	Vranje	2400	141675
12.	Kučevo	Kučevo: 728m izvedeno kanalizacionih kolektora na kanalizaciji I faza Kučevo od ukupnih 7115m po projektu	24.116,00m
13.	Novi Sad	22.173,00	66.800,00
14.	Novi Bečej	5967,00	47,517.78
15.	Banja Vrujci	Početi radovi prošle nedelje	8.498,00

Privredi ostalo još tri godine da reši pitanje otpadnih voda

Posted on 12. april 2022. by administrator

Prema evropskim regulativama, sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode moraće u naredne tri godine da reše ovo pitanje. S druge strane, procenat prečišćenih voda koje se vrate u izvorišta, već nekoliko godina ne prelazi 8%, a ulaganja u postrojenja zahtevaju velike investicije, posebno za male privrednike, rekao je direktor održivog razvoja u NALED-u Slobodan Krstović, na sastanku članova Saveza za zaštitu životne sredine ovog udruženja.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih gotovo polovina nije u funkciji. Ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra, zbog čega su na sastanku razmatrana potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.

Ovom prilikom, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija Tisa Čaušević predstavila je prisutnima Alijansu za upravljanje vodnim resursima (AWS) kao uspešan model saradnje u svetu. Članovi alijanse dolaze iz svih sektora, kako bi zajedno doprineli održivosti lokalnih vodnih resursa kroz usvajanje i promociju univerzalnog okvira za održivo korišćenje vode – Međunarodnog standarda za upravljanje vodnim resursima (AWS standard). Upravo je kompanija Coca-Cola HBC prva kompanija u Srbiji nosilac AWS sertifikata.

-Poslednja geopolitička dešavanja pokazuju da poslujemo u krhkim ekosistemima, zbog čega je očuvanje prirodnih resursa jako važno. Kad je voda kao ključni resurs u pitanju, naša kompanija smanjila je potrošnju vode za više od 50% u poređenju sa 2007. godinom, a radimo na tome da ovaj procenat bude i veći. AWS standard nalaže kompanijama da prođu kroz pet koraka – prikupljanje informacija za razumevanje vodnih resursa, razvoj planova za upravljanje otpadnim vodama i implementacija, procena ispunjenja planova, komunikacija i javno objavljivanje. Obe naše punionice , u Beogradu i Vlasini, su prošle kroz ovaj proces, zbog čega smo prepoznati kao prvi nosioci AWS sertifikata u Srbiji – rekla je Čaušević.

Prema njenim rečima, ovakav okvir mogu da usvoje i primene sve organizacije, bez obzira na svoju veličinu, sektor u kojem posluju i mesto gde se nalaze, a sve sa ciljem odgovornog upravljanja, očuvanja kvaliteta vode, zaštite biodiverziteta i živog sveta u okviru sliva kojima pripadaju.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija “, a koordinator za analizu i unapređenje rada kanalizacionog sistema Marko Lazić rekao je da je u toku sprovođenje nekoliko projekata za rešavanje pitanja otpadnih voda u glavnom gradu, kao i izgradnja sistema za prečišćavanje mulja. Ipak, ukupna dužina kanalizacione mreže u Beogradu iznosi 2.300 km, zbog čega rad na ovim projektima zahteva puno vremena.

Kako bi se učvrstila saradnja svih zainteresovanih strana, predloženo je i osnivanje tematske radne grupe, koja bi uključila privredu, institucije, civilne organizacije i akademsku zajednicu.